Upucao ga Uroš Blažić, a onda imao saobraćajku! Jovan iz Malog Orašja pušten na kućno lečenje

Mladić Jovan Ranković (21) iz Malog Orašja koji je preživeo maskar pre tačno tri meseca kada je na njega i njegove prijatelje iz kalašnjikova pucao U. B. iz Dubone, a prošle nedelje imao udes, otpušten je iz bolnice na kućno lečenje.

Mladić iz Malog Orašja oglasio se kazavši da je danas stigao kući nakon operacije ruke koja mu je slomljena u udesu prošle srede, a u kojem je zadobio prelom desne ruke, posekotine po vratu i nagnječenja po telu.

Jovanu Rankoviću je u udesu slomljena ista ruka kroz koju su mu pre tri meseca prošli meci monstuma Uroša Blažića.

- Evo baš sam stigao kući. Dobro se osećam i sad ću da skuvam kafu i sednem malo da se saberem. Užasna nesreća je iza mene i mojih drugova, iako ništa nije ukazivalo da će se dogoditi udes. Družili smo se u našem selu i krenuli kod drugarice ka Smederevu, nas trojica, Marko, Nikola i ja i onda smo naišli na šljunak i proklizali. Udarili smo u drvo. Ja sam sedeo pozadi. Nikola je vozio, a Marko je sedeo na mestu suvozača - priča Jovan Ranković za Republiku. 

Kada su trojica drugara sletela s puta nisu znali šta se dešava, ali su posle udarca kolima u drvo, Marko i Jovan videli da je Nikola teško povređen, pozvali su pomoć i svoje najbliže. 

- Udarac je bio strahovit i osećao sam užasne bolove. Ruka u kojoj su mi od pucnjave monstruma ugrađene šipke mi se slomila. Staklo na kolima je puklo i poseklo me je po vratu i leđima. Nisam znao da li mi je još nešto slomljeno, tek u bolnici je viđeno šta mi sve fali - prepričava Jovan. 

Zabrinut za Nikolu Mitrovića (17) koji je bio za volanom, Jovan kaže da se nada da će i on uskoro svojoj kući u kojoj ga čekaju veoma zabrinuti roditelji i tri sestre, a koji su neutešni i stalno ponavljaju da ga prati neka zla kob jer je i u piru Uroša Blažića ranjen u stomak.

- Nikola je u Beogradu u bolnici i svim srcem smo svi uz njega, a želimo da se što pre vrati kući. Marko bi trebalo da brzo izađe - kaže on.

Ne želi da jadikuje, ali je zabrinut i za svoju ruku.

- Trebalo je da skinem šipke koje su mi stavili kada sam upucan u masakru, sada ne znam šta će biti sa mojom rukom, ali daće bog da se oporavi. U pucnjavi su mi povređena pluća, jetra i još po nešto. Preživeo sam i treći put, bilo bi red da tragedije stanu. Daću sve od sebe da ne izazivam sudbinu - rekao je Jovan.

Na pomen masakra u kojem je Blažić ubio devetoro mladih, a 14 osoba ranio, Jovan sleže ramenima i kaže da je to zlo veće od udesa koji je imao pre toga, a i ovog sada. 

- U crno su zavijena sela i čitav okrug. Taj ludak je pucao iz obesti, ludila i ko zna čega. Kad je zapucao ostao sam zatečen na mestu gde sam bio sa društvom. Svi smo mislili da je u pitanju neka neslana šala. Nisam ga lično poznavao, samo sam ga viđao dok kroz Orašje juri motorom. Imam košmare i trpim posledice, ne samo telesne, nego i duševne, od kojih se teško oporavlja, a možda i nikada jer sam izgubio bliske osobe. Mnogo nas se i dalje oporavlja od ranjavanja - zaključuje Ranković.