Porodica nestalog dečaka iz Apatina proživljava agoniju! Samo želimo da donesemo telo svoga sina i sahranimo ga

Pre tri i po meseca, 29. maja, u Apatinu su nestala dvojica mališana Patrik B. (10) i Antonije M. (9) koji su zadnji put viđeni živi na obali Dunava, kod Kajak kluba, nakon čega im se izgubio svaki trag.

Telo jednog nestalog dečaka pronađeno je 22. juna u Lovrinom limanu, a DNK analiza je pokazala da je to mali Patrik koji je sahranjen 26. jula. Porodica nestalog Antonija je i dalje u agoniji jer još uvek ne znaju koja je njegova sudbina.

Podsetimo u Dalju u Hrvatskoj na obali Dunava 7.juna pronađeno je telo dečaka, za koga se sumnjalo da je mali Anotnije i porodica je išla u bolnicu u Osjeku i dala DNK kako bi se uradila analiza ali dečakovi roditelji još uvek nisu dobili rezultate iz Hrvatske.

Mališanov otac Zoran ubeđen je da je u Dalju pronađen njegov sin, ali odgovor iz Hrvatske sa rezultatima još uvke nije dobio, zbog čega je očajan.

- Znam da je to moj sin, znam... Da mi je bar da ga sahranimo kako treba, da mu odnesemo cveće na grob, zapalimo sveću, isplačemo se... Ovako nismo ni živi, ni mrtvi. Svaki dan čekam... nekada kao da će doći na kapiju, onako veseo i nasmejan... a nekada bar da stigne koverat sa potvrdom da li je on u pitanju, pa da ga konačno dovezemo kući, da počiva - kroz suze kaže očajni otac i dodaje:

Foto: printscreen

 

- Jasno je meni da je u pitanju inostranstvo, da sve ide mnogo sporije i preko državnih organa, odnosno Zagreba i Beograda, ali ovo je previše. Bar deset puta sam bio u Osijeku, u policiji, bolnici, ali uvek mi kažu "biće za koji dan". Posle par dana zovem, kažu nije gotovo, da se javim opet za koji dan. Te bili su godišnji odmori, te doktor koji to radi nije trenutno tu, te negde zapelo u Zagrebu... Nemamo više snage, samo želim da donesemo telo svoga sina i dostojanstveno ga sahranim.

Zoran M. kaže da ne može da prežali kako svog sina nije prepoznao kad je išao na identifikaciju u Osijek.

- Zbunila me majica. Bio je u školi u plavoj, bili smo ubeđeni da je u noj i otišao u vožnju, a utopljenik čije sam slike gledao je imao crvenu... Lik nisam mogao dobro da vidim, telo je dugo bilo u vodi, promenilo se. Dao sam krv za DNK analizu i tek kad sam došao kući, sam shvatio da je mogao da se presvuče u crvenu majicu. Nije bilo nikog kod kuće, niko ga nije video u crvenoj majici, a ja sam bio ubeđen da je bila plava... Sad sam ubeđen da je to moj Antonijo... Samo da se ovo sve završi pa da možemo u miru da tugujemo, da znamo gde mu je grob - kaže Zoran.