Đinđićev telohranitelj ubijen na Vračaru?! Sumnjiva smrt nesuđenog ministra policije, nestao obdukcioni nalaz!

Branislav Branko Vasiljević (36) pronađen je mrtav 3. novembra 1999. u svom stanu u ulici Save Kovačevića (današnja Mileševska) na Vračaru.

Bio je reprezentativac Jugoslavije u karateu, sudija, funkcioner SPO i pripadnik Srpske dobrovoljačke garde, pa šef obezbeđenja Demokratske stranke i njenog tadašnjeg lidera Zorana Đinđića, kasnije premijera koji je ubijen 12 marta 2003.

Još tada zvanična istraga je saopštila da se radilo o samoubistvu, ali malo ko je poverovao u to. Ta sumnja ostala je do danas.

Niko nije poverovao u samoubistvo

I sam Đinđić je otvoreno u javnosti govorio o likvidaciji čoveka od poverenja.

- Ubeđen sam da Branko Vasiljević nije digao ruku na sebe, kako se ističe u prvim informacijama SUP-a. On nije bio umešan ni u kakve afere niti kriminal. Ne mogu da tvrdim da je u pitanju političko ubistvo, ali je ubistvo svakako - rekao je Đinđić te davne godine za "Večernje Novosti".

Vasiljević je pronađen sa prostrelnom ranom iza levog uha, a ruke su mu bile između nogu. Pored njega je bio pištolj kalibra 7,62 milimetara, popularni "tetejac", za koji je imao urednu dozvolu.

Njegovi bliski prijatelji isticali su da ih je on, nekoliko meseci pre likvidacije, obavestio da ga neko prati. Izveštaj sa obdukcije Vasiljevićevog tela, što je najintrigantnije u celoj stvari, ni danas nije poznat!

U obaveštenom delu javnosti se spekulisalo da je reč o ubistvu i da bi jedan od mogućih motiva mogao da bude taj što je Branko bio viđen za prvog ministra policije u postmiloševićevskoj Srbiji!

Da su na njega najozbiljnije računali na tom mestu, jasno su istakli Vuk Drašković i Đindić, opraštajući se od njega u zajedničkoj čitulji koja je objavljena u novinama posle smrti.

Vasiljević je bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde sa Đorđem Božovićem Giškom na čelu. U Gardu je ušao preko SPO, u kojem je ostao do 1996. kada je prešao u Demokratsku stranku.

Kao dugogodišnji reprezentativac u karateu, radio je kao telohranitelj Draškovića i Đinđića. U vreme kad je Đinđić bio gradonačelnik Beograda, Vasiljević je bio zamenik sekretara Skupštine grada. Po odlasku iz skupštine, prestao je aktivno da se bavi politikom i prešao je u privatan biznis.

Ostavio za sobom ćerkicu u kolevci

Neko vreme devedesetih bio je oženjen Olgom Kavran, koja je kasnije bila portparolka glavne haške tužiteljke Karle del Ponte. Upoznali su se još kao studenti prava i u braku su ostali nekoliko godina. Decu nisu imali.

Olga je srpskoj javnosti poznata i kao predvodnik studentskog protesta 1992., zajedno sa Draganom Đilasom i Vlatkom Sekulovićem. Posle razlaza sa Vasiljevićem, otišla je u Holandiju i tamo upoznala sadašnjeg supruga, filmskog montažera Mirka Bojovića. 

Branko se takođe oženio po drugi put i iz tog braka dobio ćerku Taru, koja je u vreme njegove smrti imala svega osam meseci.