"Tata, pobi nas čovek u Ravnom Gaju, brže, brže"! Majka Petra Mitrovića priča o krvavoj noći u Malom Orašju!

Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra Mitrovića (25) iz Malog Orašja kod Smedereva koji je 4. maja teško ranjem u nezapamćenom masakru, a nakon 50 dana borbe preminuo, ispričala je tužnu sudbinu koja ju je zadesila

Taj 4. maj je bio jedan sasvim običan dan, a onda je moj Peca uveče pozvao oca i rekao mu: "Tata, pobi nas čovek na Ravnom Gaju! Brže, brže!"

Ovako za Kurir počinje svoju bolnu ispovest Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra Mitrovića (25) iz Malog Orašja kod Smedereva, jedne od devet brutalno ubijenih žrtava Uroša Blažića. (21) iz Dubone kod Mladenovca. Krvavi pir, osumnjičeni masovni ubica, podsetimo, počinio je 4. maja u večernjim satima kada je prvo ubio petoro ljudi kod spomenika u Ravnom Gaju u Malom Orašju, a potom nastavio krvoproliće kod škole u Duboni, gde je ubio još troje. U nezapamćenom masakru 12 ljudi je teško povređeno.

Foto: facebook

Petar Mitrović bio je teško ranjen mecima iz "kalašnjikova", a posle 50 dana hrabre borbe za život u bolničkoj postelji u Beogradu, nažalost, nije uspeo. Izdahnuo je 23. juna i pored svih napora lekara za njegov oporavak i brojnih molitva najbližih. Njegova neutešna majka po prvi put je, šest meseci od smrti sina, otvorila dušu i za Kurir opisala teške dane kroz koje prolazi, ali se i prisetila kobnog 4. maja.

- Peca je tog dana radio u Smederevu, vozio je viljuškar, a po povratku sa posla obavljao je svoje poslove oko stoke koje smo imali. Spremao je i mlečku za Đurđevdanski venac koji se stavlja na kapiju, nasekao je krstake za sve njive. Sve mi je to brzo saopštio i rekao da žuri u grad kako bi se video sa nekom drugaricom, nisam zapamtila kako je rekao, Mima ili Mina - priča Biljana i dodaje:

- Čuo se sa ocem nekoliko puta tog dana, a ja nisam. Palo je veče, kao i svako drugo, ništa posebno. Kada su našim selom odjeknuli pucnji, nisam ih čula, verovatno sam bila u kupatilu.

Kako daje navodi naša sagovornica, ubrzo je usledila prava agonija, u kojoj se i sada nalaze.

Foto: facebook

- Bila sam u dnevnom boravku kada je moj muž izleteo iz spavaće sobe. Vikao je, a ja sam ga pitala ko ga je zvao, a on kaže: "Peca je. Kaže, tata pobi nas čovek na Ravnom Gaju! Brže!". Pitam se: "Odakle na Ravnom Gaju, trebalo bi da je u gradu?". Počela sam da vrištim... - kaže potresnim glasom neutešna majka i dodaje:

- Vrsiku su čula moja dva sina koja su odmah sletela sa sprata. Na brzinu smo im rekli o čemu se radi, a deca su uzela neku štaku i lopatu, misleći da ih je neklo tukao, pa da treba da ih brane.

"Bole je mrtav"

Njeni sinovi, kako se priseća, otišli su jednim kolima za Ravni Gaj, a ona i suprug drugim. Jurili su do mesta, za koje se ispostavilo kasnije da liči na "horor film".

Foto: facebook

- Sinovi su stigli pre nas, kada sam izašla iz kola Pecu su nosili ka njihovom autu. Pomogla sam im da ga ubace u kola. Nisam videla ništa, nikakve povrede, a nisam ni znala šta se desilo. Sinovi su mi rekli da ne idem sa njima, a nisu mi dozvolili ni da se približim spomeniku - kaže Biljana:

- Kad su odlazili, samo su rekli: "Tata, Bole je mrtav!". Bole je inače Pecin brat od strica (prim.aut. Marko Mitrović (18).

Biljana dalje kaže da je ipak zakoračila u deo kod spomenika i da su jaukanje i zapomaganje povređenih parali nebo.

- Prišla sam vatri koju su prethodno ložili, bila se skoro ugasila. Prilazim i vidim horor, užas, katastrofu. Marko, dete leži nepomično sa rupom na čelu. Počela sam da vrištim, a oko mene povređeni kukaju... - kaže Petrova majka i nastavlja:

- Scena kakvu nisam videla ni u jednom horor filmu. Išla sam od deteta do deteta, mrkli mrak, ne znate gde su povređeni, ne znate kome i kako da pomognete, a Hitna pomoć ne stiže.

Voleo život

Biljana Mitrović je opisala i kakav je bio njen sin Petar.

- Moj Peca je neko ko je voleo život i živeo ga punim plućima. Živeo je jednostavan život kojim je bio zadovoljan, i uvek se borio za ono što je želeo. Uvek nasmejan, jednostavno osmeh nije silazio sa njegovog lica ni u najtežim trenucima - kaže majka i dodaje da je Petar bio pokretač mnogih događaja, što u selu, što van njega.

Foto: facebook

- Njegovo društvo je bilo bukvalno od jedne do 99 godina. Pomagao je deci, a i starima. U vreme pandemije korona virusa bio je jedan od volontera za pomoć onima kojima je ona bila potrebna. U selu je pokrenuo folklor, pomogao je u vraćanju fudbala u selo. Bio je član lovačkog društva Malo Orašje, član ersoft kluba Smederevo, jednom rečju veliki borac za svoje selo. O mom Peci mogu da pišem danima i uvek će mnoge reči o njemu ostati neizgovorene.

Brat trči do manastira

Jovan Mitrović, brat Petra i Marka Mitrovića, trčaće u petak 29. decembra iz Malog Orašja do manastira Tumane, kako bi prikupio novčanu pomoć za oporavak teško ranjenih u masovnom ubistvu. Jovan je naveo da je njegov brat Petar za svojih 25 godina imao mnogo želja, a da je ovo jedna od njih koju sada želi da ispuni. Ujedno na ovaj način on želi i da prikupi novčanu pomoć za teško povređene u maskaru.

- U petak 29. decembra ću trčati iz Malog Orašja ka manastiru Tumane. Sve vas pozivam da donirate koliko ste u mogućnosti i podržite neostvarenu Pecinu želju time što ćete u okviru svojih mogućnosti novčano pomoći oporavak teško ranjenih u Malom Orašju - apeluje Jovan Mitrović. Inače, udaljenost od smederevskog sela Malo Orašje do manastira Tumane iznosi skoro 83 kilometra.