"Stajao sam ispred stanice, svet mi se rušio - Naše Ane više nema": Potresno svedočenje roditelja dece ubijene u školi na Vračaru

Roditelji dece ubijene 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru svedočili su juče na suđenju roditeljima dečaka ubice Koste K. (14), po privatnoj tužbi za naknadu štete koju je podnelo 27 članova porodica žrtava.

Roditelji su u suzama opisivali poslednje trenutke provedene sa decom, kao i šta se dešavalo nakon masakra koji im je živote zavio u crno.

Posebno su istakli da ih šokira hladnokrvnost Kostinih roditelja Vladimira i Miljane, koji su u istrazi kazali da se ne osećaju krivo za zločine svog sina.

Haos u bolnici

Prvi je juče u sudnici Prvog osnovnog suda u Beogradu dao svoj iskaz Ivan Božović, otac male Ane Božović (11), koja je kobnog 3. maja bila dežurna, a likvidirana je u holu škole. Tokom njegovog svedočenja svi u sudnici su neprestano plakali.

- Neshvatljivo mi je da se Miljana i Vladimir ne osećaju krivo za zločin svog sina - rekao je Ivan, pa opisao trosatnu agoniju kroz koju je prošao od trenutka kad je čuo za pucnjavu u školi, pa sve dok mu nije saopšteno da je ostao bez deteta.

Foto: Tanjug

Kazao je da je taj 3. maj počeo kao bilo koji drugi dan.

- Ana se spremila za školu, obukla je suknjicu, bilo je tog dana predviđeno slikanje za almanah, što je njoj bilo veoma važno. Ja sam je poljubio i ona je krenula u školu. Pozvala me je u 8.33, rekla mi je da su ona i Bojana dežurne i da želi da naruči hranu u "Mekdonaldsu". Ja sam joj rekao da ću podići novac i odneti joj. Ubrzo potom pozvala me je supruga i rekla mi da se desila pucnjava u školi. Pojurio sam tamo, otrčao sam do ulaza gde je Ana sedela, ali nisam mogao da prođem dalje - prisetio se Božović i pojasnio kako se osećao u tom trenutku:

- Vi ludite, znate da je vaše dete samo nekoliko metara od vas, ljudi nas zovu, pitaju šta se desilo, ja govorim: "Ne znam gde je Ana!" Žena je otišla na drugi ulaz i rekla da je dosta dece iz Aninog razreda izašlo, zvao sam Anu i razrednu, ali mi se niko nije javljao. Tada dobijamo informaciju da su neka deca u Tiršovoj. Odlazimo tamo, a tamo je haos. Potom smo otišli u Klinički centar, tamo su nas smestili u jednu prostoriju, međutim, Ana nije bila ni tamo. Odlučujemo da odemo nazad pred školu, a tamo mi je jedna novinarka pokazala poruku da oni koji ne znaju gde su im deca da odu u MUP.

Ivan je tada odjurio u policiju na Vračaru, gde ga je sačekala najstrašnija vest.

- U policiji sam sreo Bojaninu majku, jer ona radi u MUP, i tada sam shvatio šta se dešava. Kada je izašla, video sam da joj nije dobro i samo sam uleteo u kancelariju i rekao: "Samo mi kažite, ne mogu više da čekam." Rekli su mi da je Ana... Više se i ne sećam kako su mi rekli, samo su pitali hoću li nešto za smirenje. Izašao sam iz stanice, stajao sam ispred i nisam znao kako da kažem supruzi Nineli. Pozvao sam je i rekao: "Naše Ane više nema." Stajao sam ispred stanice, svet mi se rušio - kazao je Božović.
Njegova supruga je napomenula da je prvi i poslednji put poljubila ćerku 6. maja - na dan kad je rođena, pre skoro 12 godina, i na dan kad je sahranjena.
- Ne želim dug život, on bi mi bio kazna. Deca oko vas rastu, a Ane više nema - rekla je Ninela, na šta su svi u sudnici zaplakali.

Foto: Informer/privatna arhiva/printskrin

Sve nade se srušile

Nakon roditelja ubijene Ane Božović svedočila je majka ubijenog Andreja Čikića - Suzana Stanković Čikić, koja je u suzama pričala kako je ostala bez sina jedinca.

- On je bio naše jedino dete, kad se rodio doneo je radost u naš dom. Tog 3. maja sa mužem je odvezla Andriju do škole. Poslala sam mu poljubac i rekla: "Lepo uči", a on se okrenuo ka nama, poslao poljubac i rekao: "Lepo radite." Samo što sam kročila u ordinaciju, gde radim, pozvao me je muž i pitao: "Jesi li videla šta je bilo u 'Ribnikaru', bila je neka pucnjava..." Rekao mi je da je krenuo ka školi. Zvala sam sina, nije se javljao. U jednom trenutku smo bili ispred škole, prišli smo policajcu i pitali ga zašto toliko dugo čekamo, on je rekao da je uviđaj u toku i da je ubijen radnik obezbeđenja. Potom smo krenuli ka Urgentnom centru, kad me je pozvala majka Sofije Negić i rekla da njene Sofije više nema i da je ona u policiji na Vračaru - rekla je Suzana i dodala:

- Ušla sam u taksi, otišla do stanice, gde nas je policajac odveo na drugi sprat. Tamo sam videla direktorku i tada su mi se sve nade srušile. Šetala sam od zida do zida i pitala sam da li možemo da vidimo naše dete, ali su mi rekli da ne možemo... Zvala sam sestru, rekla joj da ide kod mojih roditelja, da Hitna pomoć bude ispred vrata. Čula sam majku kako vrišti i oca koji diše teško. A kod nas potpuna tišina, ne možeš da prihvatiš šta se dogodilo.

Podsetimo, Kosta je tokom masakra u školi ubio devet đaka i portira, a ranio je još petoro dece i nastavnicu istorije.