Ja sam mrtav čovek koji hoda! Potresno svedočenje Sofijine majke

Milanka Negić, majka ubijene Sofije (13), poslednja je od roditelja nastradale dece koja je svedočila u parničnom postupku protiv dečaka ubice Koste, njegovih roditelja Vladimira i Miljane Kecmanović, i OŠ "Vladislav Ribnikar" u kojoj se zločin odigrao.

Milanka je danas, potpuno skrhana, na početku svedočenja rekla da se sa ove distance oseća "kao mrtav čovek koji hoda"!

- Posle toga 3. maja isisana mi je sva životna radost, muziku slušam na silu, ne mogu da je osetim. Sve je na silu, nema ništa spontano, ni disanje nije spontano, sve je napor i trud i tako će biti do kraja života. Shvatila sam da mi je vreme najveći neprijatelj. Sofijina soba je i dalje netaknuta, njene čizme su pored vrata, njen telefon je upaljen i svako jutro ga otvorim, pogledam njenu sliku i poljubim je. Mirisa njenog je sasvim malo ostalo - napuklim glasom je izjavila Sofijina majka. 

Foto: Foto: Maša Banđur

Skrhana majka je prethodno opisala svoju pokojnu ćerku kao jedno nestvarno stvorenje, puno blagosti i plemenitosti. 

Ljubav na prvi pogled

- Još kada sam je rodila, odmah u bolnici sam se zapitala:" Bože dal' je moguće da se nešto ovako voli?" Širila je oko sebe uvek pozitivnu energiju i svi vaspitači iz vrtića su imali potrebu da mi kažu koliko je ona divno dete. Kad smo se Slobodan i ja razveli 2015., poneli smo još veću odgovornost, saglasni da oboje uvek i u svemu budemo tu za nju. Bila je po njenoj volji i želji malo kod mene, malo kod oca, obasipana ljubavlju i pažnjom. Bila mi je sve što mi je falilo do tada u životu, s obzirom da nisam imala svoju sestru koju sam silno želela. Sofija je imala šlifa za život i volela je život, ništa nije moralo da joj se kaže dva puta - prisetila se Milanka.

Negićeva je navela i da je Sofija početkom prošle godine imala problem sa školskim pedagogom, koja je po njenom mišljenju "potpuni kreten", a sve zato što je izvukla zelene pramenove u kosi:

- Ja sam išla zajedno sa njom kod frizera i dozvolila joj to, a onda sam čula da je i nastavnica srpskog reagovala kako to nije primereno za školu. Nedelju dana kasnije pedagog ju je srela u hodniku škole i upitala je zašto nije uklonila pramenove, a kada je Sofija zaustila da kaže da je mama u tome podržava, ova ju je prekinula i rekla joj: "Nisam te poslala kod majke, nego kod frizera". Na to sam odmah reagovala i tražila preko razredne da mi omogući sastanak sa nastavnicom srpskog i pedagogom, da im lično objasnim neke stvari.

Kosta se "hvalio" roditeljima

Milanka je dodala i da Sofija nikada nije pričala o Kosti, jer se nisu družili, ali da je naknadno ona čula od majke jednog njenog druga, koji je išao sa Kostom u prethodno odeljenje, da je on stalno pričao o tome kako su njegovi mama i tata mnogo važni, o oružju i astronomiji, na osnovu čega je shvatila kako su funkcionisale stvari u toj porodici.

- Svako dete ima pravo da odrasta u porodičnoj sredini ispunjenoj ljubavlju, pažnjom, brigom, što očigledno u porodici Kecmanović nije bio slučaj - zaključila je majka ubijene Sofije.

Govoreći o krvavom i tragičnom 3. maju, Milanka se prisetila da je prvu poruku o tome da se desila pucnjava u školi dobila u 9.10 ujutru od majke Sofijnog drugara koja je tada bila u Beču.

- Moja prva reakcija i odgovor na poruku je bio: "Svašta! To je nemoguće!" Ipak sam poslala Sofiji poruku da vidim da li je sve u redu, ali mi ona nije odgovorila. Zvala sam je opet i opet... Nije mi se javljala. Kao bez duše sam sela u kola i krenula ka gradu, jer sam bila u vikendici. Usput sam saznala od Sofijine drugarice Nore, koja je sa njom bila u toaletu u trenutku pucnjave, da mi je ćerka ranjena u ruku. Zvala sam odmah Slobodana i krenula ka Urgentnom centru, gde sam prišla prvom policajcu koji je stajao ispred i pitala ga ima li unutra ranjene dece. On me je ljubazno smirivao i ubeđivao da to nije tačno i uputio na komandira koji je bio u Urgentnom. Kada sam se srela sa komandirom i rekla mu ko sam i šta sam, on je pozvao telefonom nekog i posle par minuta sa suzama u očima mi prišao i rekao mi da idem u školu - grcajući je ispričala Milanka.

Sahranjena u majici "Bitlsa"

Ona je dodala da se zatim uputila do škole, gde je zatekla mnoge roditelje, i da se sa gorčinom seća svakog trenutka dok su satima čekali informacije o deci:

- Tek oko pola jedan saopštili su nam da svi koji nemaju nikakve vesti o deci idu u Policijsku stanicu Vračar. Slobodan i ja smo otišli zajedno u kabinet, u kojem su nam kratko saopštili: "Nemamo dobre vesti". Slobodan je pao na kolena, a ja sam vrištala i vrištala, vrištim do dan danas...

Na kraju svoje izjave skrhana majka se prisetila kako je svoju ćerku opremila na večni počinak.

- Kupila sam joj majicu omiljenog benda" Bitlsa", novi crni duks i starke - jedva je izgovorila Milanka.