"Samo kroz pravdu do olakšanja našoj patnji": Godinu dana od ubistva Zorana Nedeljkovića, oglasio se njegov sin Nemanja

Posle gotovo godinu dana, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu 13. marta održano je pripremno ročište u slučaju protiv okrivljenog N. Š. za krivično delo nanošenja teških telesnih povreda usled kojih je preminuo Zoran Nedeljković.

Na ročištu je doneta odluka da snimak ključnih trenutaka prebijanja, koji je prema rečima porodice pokojnog Nedeljkovića, bude izveden kao dokaz.

Danas je tačno godinu dana kako je Zoran Nedeljković nastradao ni kriv ni dužan,a  tim povodom se oglasio njegov sin Nemanja. 

Foto: Privatna arhiva

 

- Danas je tačno godinu dana kako mog oca više nema. Taj dan je ostao urezan duboko u našim srcima kao jedan od najtežih dana. Dok se mi borimo s tugom, osoba odgovorna za njegovu smrt, Nikola Štimac, i dalje slobodno šeta. Kako i zašto ostaje pitanje koje nas progoni.

Zašto je pravda zaspala dok se mi borimo s gubitkom koji nikada nećemo moći da nadoknadimo?

Foto: Insajder

 

Niko ne zaslužuje da prolazi kroz ono što smo mi prošli, gubeći voljenu osobu na tako okrutan način. Nastavićemo da se borimo, korak po korak, dok god je potrebno, dok god postoji i najmanja šansa da istina izađe na videlo i da odgovorni budu privedeni pravdi.

Na slici koja prati ovu objavu, prikazan je trenutak kako moj otac leži na podu, dok mu Nikola Štimac, bezdušno nanosi udarce. Ovaj bolan prizor podseća nas na okrutnost onoga što se dogodilo, i istovremeno pojačava našu odlučnost da ne odustanemo od potrage za istinom i pravdom. Jer samo kroz istinu i pravdu možemo pronaći makar malo olakšanja u našoj patnji - napisao je Nemanja Nedeljković. 

Foto: Foto Privatna arhiva

 

Podsetimo, ovaj slučaj, poznatiji kao "Pravda za Zokija", ne prestaje da intrigira javnost, pre svega jer je optuženi za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, učinjenim na mah, N.Š. i dalje na slobodi.

- Moj otac je pre dve godine kupio kuću na Zvezdari, u ulici Milana Rakića. I krenuo je prošle godine da je renovira i tada su krenuli mali problemi. Prvi manji problem se dogodio kada je moj otac pozvao geometra i advokata da premere dvorište. Tada je dotični N. Š. izašao i onako drsko i bezobrazno im rekao šta vi tu radite, to je moja kuća, ja ću da je kupim. Na šta mu je naš advokat odgovorio nikakav problem, samo se obratite na nadležnim organima. Moj otac je iskulirao to, nije obraćao pažnju na to - započeo je ispovest Nemanja Nedeljković.

Podsetio je šta se zatim dešavalo i kako je sve dovelo do tragičnog ishoda.

Foto: Privatna arhiva

 

- U međuvremenu, kad su oni saznali da je moj otac kupio tu kuću, oni sebi daju za pravo, nisu ni pitali mog oca za to dvorište, oni samo skidaju svoj deo ograde i uzimaju taj deo koji pripada nama. Takođe, moj otac isto nije obraćao pažnju na to. Moj otac je 25. aprila došao u tu kuću da vidi dokle su majstori stigli sa radovima. I u dvorištu je video njegove roditelje, prišao je najnormalnije da popriča u vezi s kapijom i ogradom koju su oni postavili. Tada nailazi N. Š. koji je nosio neke kese iz kola, pretpostavljam da su bili u nekoj kupovini, pošto se tako vidi na snimku. Na snimku se, takođe, vidi da su oni pričali nekih 10-15 minuta, najnormalnije. Nije, moj otac je bio agresivan, na snimku se tako vidi - objašnjava Nedeljković. 

"Mučni udarci nogom"

Tvrdi da je neistina tvrdnja osumnjičenog da je njegov otac bio u alkoholisanom stanju.

Foto: Privatna arhiva

 

- Čak su izjavili da je moj otac bio u teškom alkoholisanom stanju. Da, to su bile prvobitne verzije. Video sam na snimku da je najnormalnije stajao, nije se klatio. U jednom momentu se vidi kako oni idu ka ulaznim vratima i vraća se taj N. Š. Otvara kapiju i unosi se mom ocu u lice. Hoću još da naglasim da se to sve dogodilo na trotoaru. Znači, nije on bio na njihovom posedu kako su oni rekli. Moj otac je hteo da ga odgurne, vidi se taj momenat, ali nije ga ni dotakao. On ga hvata za ruku, udara mu aperkat i baca ga dole na zemlju. I tu nastaju mučni udarci nogom. Njemu je napukla i lobanja i zbog toga je preminuo.

Njegovoj agoniji tu nije bio kraj.

- Dok je moj otac bio u bolnici, oni su se najnormalnije ponašali, kao da se ništa nije dogodilo, oni su ručali u tom dvorištu, izazivali su nas. Oni su mene par puta prijavljivali, bez razloga. Ja više ne idem u tu kuću. Takođe, posle mesec dana, kada je moj otac preminuo, oni prave i svadbu.

Kaže da i dalje čeka sudski epilog budući da se predmet selio sa osnovnog na više tužilaštvo, kao i da je tužilac prekvalifikovao krivično delo kao teška telesna povreda sa smrtnim ishodom učinjeno na mah, sa zaprećenom zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina.