Krvava osveta na beogradskom asfaltu: Dadilja ubio Dača Šulca pa izrešetan ispred "Palasa"!

Dragan Popović Dadilja, čuveni lik iz beogradskog podzemlja devedesetih godina, ubijen je na današnji dan pre 29 godina. Tog 18. jula 1995. izrešetan je iz "škorpiona" ispred hotela "Palas" u Beogradu. Imao je 35 godina... Ubica nikada nije otkriven.

Postoje tri verzije koje se ističu kao motivi ovog ubistva. Prema jednoj, navodno se zadužio više od 20 miliona tadašnjih nemačkih maraka koje nije imao da vrati. Druga verzija kaže da je tokom sankcija za državu uvozio alkohol, posredstvom svoje firme, pa se navodno malo "zaračunao".

Zagovornici treće verzije tvrdili su da je bio upleten u trgovinu narkoticima i da je Albancima ostao dužan za 10 kilograma droge. Nijedan od ovih motiva nikada nije potvrđen.

Od vozača do milionera

Popović je "karijeru" počeo kao vozač ("dadilja", u žargonu podzemlja) Ranka Rubežića, balkanskog Dač Šulca. Još tada je bilo poznato da se Rubežić prema njemu i Milovanu Vujisiću, takođe svom vozaču, često ophodio bezobrazno, pa i bezobzirno, a takav je bio prema svima.

Foto: facebook.com/Legende devedesetih

Bilo kako bilo, Dadilja i Vuja su se u nekom trenutku pridružili kriminalcima Borisu Petkovu i Bojanu Petroviću, sa kojima su 19. februara 1985. ubili Rubežića ispred "Istočne kapije Beograda" u prvoj organizovanoj sačekuši na beogradskom asfaltu.

Pričalo se da je svima u podzemlju laknulo kad je Dač Šulc ubijen, jer su ga se bukvalno svi plašili. U trenutku ubistva imao je 33 godine. Za ubistvo Rubežića osuđeni su upravo Dadilja i Vuja na po 15 godina robije.

Ipak, čudnim spletom okolnosti, obojica su amnestirani nakon polovine odležane kazne, pušteni su u istom danu i odmah su angažovani kao profesionalni vozači-instruktori za reli trke Marku Miloševiću, sinu tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Time su otvorili vrata ka novim poslovima, te je Popović ubrzo počeo da radi sa švercom nafte i na tome zgrnuo velike novce. Uz naftu je polako uplovio i u šverc cigareta i alkohola.

Kako mu je rasla imperija, tako je raslo i njegovo ime u kriminalnom miljeu. Postao je vlasnik nekolicine kockarnica po Srbiji i Beogradu.

Tokom vremena, blisko se sprijateljio sa Goranom Vukovićem Majmunom, te je bio često viđen gost u njegovom klubu "Luv" na Voždovcu.

Foto: facebook.com/Legende devedesetih

Pred kraj života često je posećivao hotel "Palas" i nadgledao radove na njegovoj rekonstrukciji, pošto je planirao da u njemu otvori još jednu kockarnicu.

Inače, način na koji je ubijen njegov šef Rubežić, deset godina ranije, po svojoj surovosti prevazilazi sve dotadašnje sukobe u velegradskom podzemlju. Za Dadilju i Vujisića bio je to uobičajen poziv telefonom.  

- Dođite po mene, biću dole za dvadeset minuta - rekao je kratko i dao adresu stana gde se nalazi.

Zadatak "dadilja" je bio jednostavan. Trebalo je samo sačekati Rankov poziv i sa dva automobila stići po njega. Bar tako su u poslednje vreme uvek činili. Njihov bos bio je poznat u podzemlju kao čovek koji ne prašta izdaju, bio je meta nekoliko atentata, jednom je i ranjen, ali se izvukao.

Sa sobom je u poslednje vreme uz pištolj nosio i bombu, kojom je takođe pretio ljudima s one strane zakona. 

Od trenutka kada je pozvao šofere da dođu po njega, Rubežiću je preostalo još samo dvadeset minuta života.

Nije mogao ni da nasluti da će dve "dadilje" povesti sa sobom i Bojana Petrovića i Borisa Petkova Bugarina. Još manje da će u njega, dok s rukama u džepovima bude prilazio kolima, sručiti kišu kuršuma.

Overili ga u snegu  

Nije stigao čak ni da potegne tu svoju čuvenu bombu, kojom je mnogima uterivao strah u kosti, niti pak kratku "devetku" od koje se nije razdvajao. Pištolj će mu biti pronađen u džepu tokom uviđaja.

Dač Šulc je bio mrtav pre nego je mogao da shvati šta se zaista događa. Posle grmljavine iz skraćene dvocevke i udara tela o zemlju, napadači su, prema izjavama očevidaca, priskočili iz kola i sasuli još jednu seriju metaka u već mrtvog Rubežića koji je nepomično ležao na snegu...