Ogaslila se ćerka čuvara koji je ubijen na Adi Ciganliji: Moj otac nije morao da radi imao je penziju, ali je voleo da je među ljudima

Marijan S. (77) preminuo je u Urgentnom centru nakon što su ga trojica tinejdžera brutalno petukli u napuštenom objektu na Adi Ciganliji, u prvom trenutku se mislio da je on beskućnik, ali se onda utvrdilo da je on radio ako čuvar, a sada se za medije oglasila i njegova ćerka koja je ispričala da je on bio građevinski inženjer, da je u penziji i da nije morao da radi, ali da je ovako stalno bio sa ljudima.

- Moj otac je rođen u Beogradu, 1947. godine. Imao je 77 godina. Bez zdravstvenih problema. Bio je iz imućne porodice. Moj deka, njegov otac, bio je direktor "Borbe". Tata je pod uticajem svoje bake Italijanke, katolkinje, bio protiv komunizma i vrlo religiozan. Tatin deka, Leopold, takođe je bio katolik iz odreda Svetog Ignacia de Loyole. Originalno prezime mu je bilo Stiko, koje su tatini roditelji promenili da bi postali Jugosloveni - objašnjava Kristina. 

Kako je Kristina ispričala njen otac je imao stan na Banovom Brdu, a dok je bila mala stanovali su na Novom Beogradu, Šumicama. 

- Otac je radio u svojoj struci i bio je cenjen. Projektovao je i Džejevu kuću sa kojim se i družio. Bio je fleksibilan, osetljiv na različite kulture, verovanja i nacionalnosti drugih ljudi. Stabilan i ambiciozan radnik. Direktor građevinskih firmi u Beogradu i Moskvi - kazala je Kristina.

Ona objašnjava da dok su živeli na Novom Beogradu, njen otac Marijan bi dovodio romsku decu kod njih u stan da se igraju sa njom.

- Uvek sam sve imala, najskuplje barbike... Vodio me je u zoološki vrt, bioskop, pozorišta, koncerte. Letovali smo po mesec dana u Crnoj Gori i Dubrovniku. Kasnije, kada je otišao za Moskvu, slao je barbike kojima sam davala imena po ruskim gradovima. Mama i ja smo se preselile kod njenih roditelja, a deca iz gde bi deca iz cele ulice dolazila da se igraju sa kuhinjama, dnevnim sobama, prodavnicama za barbike. Sve drugarice iz detinjstva su ga volele. Kupio mi je stan na Zvezdari - dodaje ona.

Kristina dodaje da su njena mama i njen tata, ostali u prijateljskim odnosima kada su se sporazumno razveli.

- Redovno su se čuli i viđali. Poslednji put su se čuli početkom avgusta. Imao je svoju penziju i živeo je na Banovom brdu, nije morao da radi na Adi Ciganliji, ali voleo je da bude među ljudima - dodaje ona.

Podsetimo u noći između 19. i 20. avgusta, Marijana su napala i brutalno pretukli devetnaestogodišnjak i dvojica šesnaestogodišnjaka, koji su pre toga divljali po baštama zatvorenih kafića lomeći i kradući sve što im je palo pod ruku, a napali su i jedan par i devojci polomili vilicu i nos. 

Nesrećnog penzionera su unakaženog i sa polomljenom lobanjom i rebrima ostavili u lokvi krvi i njega je sledećeg jutra našao jedan čistač. U bolnici su lekari sve pokušali kako bi mu spasili život, ali je nažalost preminuo 23. avgusta. 

Trojica huligana su uhapšeni i njima se na teret stavlja krivično delo nanošenje teške telesne povrede sa smrtnim ishodom za koje za zaprećena kazna od 2 do 12 godina zatvora.