Ministarstvo pravde osudilo stav CEPRIS-a! Nema uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija,!

Povodom saopštenja Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), Ministarstvo pravde najoštrije osuđuje obmanjivanje javnosti iznošenjem neistinitih informacija o pokušaju mešanja izvršne vlasti u izbor sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije kroz izmeštanje izbora u Pravosudnu akademiju.

Naime, Radnom verzijom Zakona o Pravosudnoj akademiji nije predviđeno da Pravosudna akademija bude ,"jedina tačka ulaska u pravosuđe", iako je to zatraženo od strane Evropske komisije u okviru ocene ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlje 23: ,"Pravosuđe i osnovna prava", niti da u sastavu organa upravljanja Pravosudnom akademijom budu predstavnici političkih tela. Radna verzija koja se trenutno razmatra na sastanku radne grupe predviđa alternativne modele izbora na sudijsku i javnotužilačku funkciju, od čega je položeni ispit u okviru početne obuke na Pravosudnoj akademiji jedan od modela, navodi se u reagovanju Ministarstva pravde.

Foto: Ministarstvo pravde

Radnom verzijom predviđeno je da Upravni odbor Pravosudne akademije ima 11 članova od čega pet članova iz reda sudija koje bira Visoki savet sudstva, četiri člana iz reda javnih tužilaca koje bira Visoki savet tužilaštva, ministra pravde, kao člana po položaju, kao i jednog člana iz reda zaposlenih u Pravosudnoj akademiji koga imenuje Vlada. Sa druge strane, predviđeno je da Programski savet ima ukupno 17 članova od kojih je sedam iz reda sudija, pet iz reda javnih tužilaca, dva iz reda sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika, a jednog iz reda korisnika prethodne obuke. Samo dva člana Programskog saveta su predstavnici izvršne vlasti i to državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe i državni sekretar u ministarstvu nadležnom za finansije.

Imajući to u vidu, nedvosmisleno je da nema uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, niti da većinu imaju lica koja su birana od strane političkih tela (Narodne skupštine i Vlade) i više nego očigledno da Centar za pravosudna istraživanja još jednom obmanjuje kako stručnu, tako i opštu javnost dovodeći ih u zabludu u pogledu rešenja koja su sadržana u Radnoj verziji zakona.

Takođe, lažna je briga Centra za pravosudna istraživanja da će se povrediti Ustav koji je 2022. godine promenjen kako bi se sprečio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na izbor sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, jer je upravo ova nevladina organizacija bila najveći protivnik takvih promena koje su pozitivno ocenjene od strane svih međunarodnih organizacija.

Ministarstvo pravde, u skladu sa ustaljenom dobrom praksom, proces pripreme svih propisa sprovodi transparentno i inkluzivno što je prepoznato i u izveštajima Venecijanske i Evropske komisije, pa je rešenje o obrazovanju Radne grupe za pripremu Nacrta zakona dostupno na internet stranici Ministarstva pravde znatno pre saopštenja Centra za pravosudna istraživanja.

Konačno ističemo da je predstavnica Centra za pravosudna istraživanja prisutna na sastancima Radne grupe i da je istakla da nema komentare na dosadašnji rad Radne grupe, iako je pozvana da ih predstavi, kao i da o navodima sadržanim u saopštenju Centra za pravosudna istraživanja nije upoznata, što ukazuje na proizvoljnost zaključaka koji su izneti u saopštenju.