Atentat na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, dogodio se pre tačno 25 godina u selu Petka kod Lazarevca.
Zločin su, kako je dokazano tokom suđenja, počinili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i Državne bezbednosti, po naređenju tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Drašković je tog 3. oktobra 1999. preživeo, ali su poginula četvorica pripadnika SPO, Veselin Bošković (brat Draškovićeve supruge Danice), Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević.
Kako je tadašnji Okružni sud utvrdio, Milošević je u Draškoviću kao vođi opozicije video opasnost za svoju "vlast i političku moć" pa se "iz niskih pobuda" odlučio za likvidaciju političkog protivnika.
Naredio je Radetu Markoviću, tada načelniku SDB-a, da ubije Draškovića uz pomoć JSO i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. U ovoj "operaciji", procena je, učestvovalo je oko 50 državnih službenika!
Lider SPO je tog dana krenuo na izlet ka Ravnoj Gori kako bi obišao izgradnju Spomen centra Draže Mihailovića. Oko 12.15 časova na "audi", u kojem se nalazio, iz suprotnog smera naleteo je kamion.
Nagrađeni sa po 10.000 maraka
Prisebnošću vozača Boškovića, "audi" nije podleteo pod kamion, ali je od siline udarca završio kraj puta. Bošković je zadobio prelom vrata i preminuo je u bolnici. Nedugo potom, kamion je naleteo na treći automobil u koloni, u kome su svi članovi SPO izgoreli na mestu.
Foto: EPA
Komandant JSO Milorad Ulemek Legija
Vozač kamiona Nenad Ilić je posle udesa pobegao sa Brankom Berčekom, koji ga je telefonom prethodno obavestio koji bi automobil trebalo udariti. Počinioci su, uprkos neuspešne likvidacije "glavne mete", od Ulemeka dobili po 10.000 nemačkih maraka kao naknadu za buduće ćutanje.
Učesnici ovog zločina pravosnažno su osuđeni 2007. Marković, Legija, Ilić i Berček na po 40 godina robije, Nenad Bujošević Rambo na 35 godina zatvora, a Duško Maričić Gumar i Leonid Milivojević na po 30 godina robije.
Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, koji je pomogao Markoviću da prikrije zločin tako što mu je dao novi kamion, a za onaj koji je izazvao sudar napravio falsifikovanu dokumentaciju, osuđen je na godinu i po dana zatvora.
Dragiša Dinić i Vidan Mijailović, pripadnici saobraćajne policije koji su pomagali Markoviću u uništavanju dokumentacije, osuđeni su na po 10 meseci i šest meseci zatvora, dok su šef beogradskog odeljenja DB-a Milan Radonjić i Branko Đurić, načelnik policije u Beogradu, oslobođeni.
Radomir Marković je, pored ove presude, ranije osuđen i na 15 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i atentat u Budvi, drugi pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Legiji je to bila četvrta potvrđena maksimalna kazna zatvora.
Prethodno je osuđen za organizovanje ubistva Ivana Stambolića i atentat u Budvi, organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i otmice, ubistva i terorističke napade počinjene sa pripadnicima "zemunskog klana".
Nalogodavac ubistva Slobodan Miloševi preminuo je 11. marta 2006. u pritvoru Haškog tribunala u Holandiji.
Foto: Srpska Garda-Đorđe Božović Giška/Facebook.com
Vuk i Danica Drašković na jednom od pomena
Posle neuspelog atentata na Ibarskoj magistrali, ista grupa ponovo je pokušala da ubije Draškovića u Budvi pred leto 2000. Ovog puta im se pridružio i Nebojša Pavković, tadašnji načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije.
Ranjen u stanu u Budvi
Pavković im je obezbedio vozilo, vojne uniforme i smeštaj u kasarni u Tivtu za Ulemeka i njegove saradnike. Naredio je, takođe, da im se obezbedi vojni helikopter iz Crne Gore do Kraljeva kad obave zadatak.
Marković je fotografije Draškovićevog stana u Budvi dao Legiji, koji je naredio Iliću, Berčeku i Milivojeviću da odu u Crnu Goru i ustrele lidera SPO.
Dok je Drašković sedeo u dnevnoj sobi 15. juna, neposredno pre ponoći, Berček se popeo na terasu stana, razmaknuo roletne i osam puta iz pištolja "bereta" pucao u njega. Samo dva metka pogodila su Draškovića, jedan u levo uvo, a drugi kod desne slepoočnice.
Odmah posle ubistva Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera Srbije, Miorad Ulemek Legija koji je osuđen kao glavni organizator ovog ubistva krio se u Makedoniji. Njegov jatak je bio Velibor Džarovski Džaro čuveni fudbalski menadžer, mešetar i najveća legenda Makedonije, koji je nedavno preminuo i koji je dao zeleno svetlo da se ova tajna objavi nakon njegove smrti. A detalje nam otkriva odlično upućeni izvor Afere.
Slavko Ćuruvija (49), vlasnik i novinar "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", ubijen je na današnji dan pre 25 godina u ulazu zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Odmah posle ubistva Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera Srbije, Miorad Ulemek Legija koji je osuđen kao glavni organizator ovog ubistva krio se u Makedoniji. Njegov jatak je bio Velibor Džarovski Džaro čuveni fudbalski menadžer, mešetar i najveća legenda Makedonije, koji je nedavno preminuo i koji je dao zeleno svetlo da se ova tajna objavi nakon njegove smrti. A detalje nam otkriva odlično upućeni izvor Afere.
Beloruski politikolog Jurij Voskresenski tvrdi da Poljska već počinje da koncentriše vojne rezerve uz granicu sa Ukrajinom i da bi krajnji cilj takvog poteza mogla da bude aneksija Lavovske oblasti.
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu tajkunske televizije N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa opozicione liste, rektorku Mirjanu Nikolić, među blokaderskim ideolozima zavladali su nezapamćen strah i kuknjava!
Prema najnovijim podacima sa "Polimarketa", lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ubedljivo vodi sa 58 odsto glasova, čime je predsednik Vučić ubedljivo prvi kandidat za pobedu na predstojećim izborima!
U uživo programu tajkunske televizije N1, blokaderski glumac Ammar Mešić i voditeljka, takođe blokaderka, sa N1 sramotno su se poigravali sa najvećim stradanjem i progonom srpskog naroda, otvoreno aludirajući na zločinačku akciju "Oluja" i kako će im to biti lozinka kada odu u Hrvatsku!
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu na tajkunskoj televiziji N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa blokaderske liste, rektorku Mirjanu Nikolić, oglasila se i perjanica blokaderskih krugova Vesna Pešić, ne krijući očaj i gnev zbog opšte blamaže opozicije!
Potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić do temelja je razmontirala lažnu elitu sa takozvane "studentske liste", a kada je na sto stavila neoborive dokaze o njihovom bolesnom divljaštvu i mrziteljskom teroru - nastala je opšta panika u studiju blokaderske televizije N1.
Nakon poraza Crvenih strasti u timu se ne smiruju, a Nikola Lakić za atmosferu koja mu se ne sviđa odgovornom smatra Radu Đorđević zbog čega se sukobio sa njom.
Marija Stanković, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu i kandidatkinja za poslanika na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija, kojoj se preti silovanjem, jer je "ćacikica", do pre nekoliko godina vodila je stravičnu borbu za svoj život i jedva spasila živu glavu.
U Crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u manastiru Tronoša počeli su konzervatorsko-restauratorski radovi na živopisu kupole, zbog čega se ne može služiti liturgija, ali ni obavljati obredi venčanja i krštenja.
Borbe za Orehov u Zaporoškoj oblasti ulaze u novu fazu u kojoj ruske jurišne jedinice sve češće ne pokušavaju odmah da prodru do ukrajinskih položaja, već prvo otkrivaju vatrene tačke i utvrđenja, prosleđuju njihove koordinate avijaciji, a tek posle vazdušnog udara kreću napred.
Nemački hemijski gigant Evonik potvrdio je veliki rez u poslovanju – do kraja 2029. biće ukinuto oko 3.200 radnih mesta širom sveta, od čega čak 2.150 u Nemačkoj.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Agent veštačke inteligencije kompanije OpenAI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima. To bi mogao da bude prvi poznati slučaj da je agent veštačke inteligencije hakovao neki državni veb-sajt, saopštile su australijske vlasti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.