"Mala bara, mnogo krokodila!" Ovo su čuvene reči vođe novobeogradskog klana koji je skončao pod kišom metaka! (FOTO/VIDEO)

Radoslav Trlajić (37) zvani Bata Trlaja, bio je vlasnik fudbalskog kluba Bežanija i vođa takozvanog novobeogradskog klana. On je, kako prenose beogradske novine, na lestvici beogradskih kriminalaca počeo da se penje posle ubistva Mihajla Divca, koji je bio vođa ove grupe pre njega.

Radoslava Trlajića su smatrali, nakon smrti Mihajla Divca, novim liderom novobeogradske grupe, inače su bili dobri prijatelji. Postoji priča da je Bata Trlaja samo jednom je bio u zatvoru, i to samo na tri meseca, zbog oružane pljačke nekoliko kilograma zlata u Bijeljini.

Nosio Kristijana na leđima

Trlajić će ostati upamćen i kao čovek koji je na leđima nosio Kristijana Golubovića kad je ovaj, prilikom bekstva, povredio nogu skočivši s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu.

- Kad sam 1993. pobegao iz Petog opštinskog suda, skočio i polomio ruke i noge, odveden sam u stan kod nekih mojih drugara u okolini Centralnog zatvora. Nakon četiri, pet dana došao je Milorad Ulemek Legija i kazao mi: Mutavi, pitao sam komandanta da te dovedemo kod nas u Erdut kako se ne bi vucarao sa tim Indijancima i gusarima (Batom Trlajom, Gagijem Nikolićem, Pirketom, Goranom Bombašem, Skoletom, Goranom Majmunom) i svim ostalim tuturutama koji su se otimali da mi pomognu da bi teret mog ličnog bekstva, spontanog i neplaniranog, pao na reklamu njihove slave - ispričao je Golubović.

 

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

- Legija je Željku rekao da sam fanatik za sport, borilačke veštine i da mogu punim autoritetom vršiti uticaj na mlade gardiste u pozitivnom - rekao je u jednom intervjuu Kristijan Golubović.

Najkrvaviji obračun u Batinom restoranu

U njegovom restoranu, koji se nalazio u bašti FK Bežanija, dogodio se i jedan od najkrvavijih obračuna u Beogradu. Od rafalne paljbe iz više oružja ubijen je Slaviša Pavić Pirke, a teško je ranjeno desetoro ljudi.

 

Foto: Facebook/Legende devedesetih

 

Napadači su bili bezobzirni, pucali su iz mraka ne vodeći računa gde će hici završiti. Ranjeni su i muzičari, bubnjar sa šest metaka, pevačicu su pogodila tri metka, konobaricu dva.

- Gde je tu čast, ljudskost? Kako da to nazovem osim idiotizmom? To su uradili narkomani i alkoholičari. Zažmurili su i ošinuli rafalom. Taj kretenizam je počeo sa ratom. Mnogi su na front otišli da bi naučili da pucaju, da bi to zloupotrebili ovde. A onda se umešala i droga - ogorčeno je govorio Trlajić.

Nikada javno nije pričao o tome ko bi mogao da bude napadač, ali se po njegovim reakcijama moglo naslutiti da gotovo izvesno zna o kome je reč. U hronikama zločina tokom devedesetih ovaj slučaj se skoro i ne pominje. Istraga nije dala nikakve odgovore.

 

"Mala bara mnogo krokodila"

Bata Trlaja je pred drugima voleo da se diči sportskim načinom života, ali ga je policija sumnjičila za trgovinu narkoticima i vođenje ilegalnih toples barova, uglavnom u Vojvodini. 

Njegov intervju u filmu "Vidimo se u čitulji" postao je legendaran i prepričava se i dan danas.

 

Foto: Facebook/Legende devedesetih

 

 

Svojevrsna opservacija koju je izrekao Radoslav Trlajić na temu kriminala u Srbiji i Beogradu devedesetih godina ubrzo je postala jedna od često citiranih.

- Prilike se zaoštravaju iz dana u dan. Da se razumemo: mala bara, mnogo krokodila. Socijalno su svi ugroženi, a tužno je što ne umeju da prave pare, da pronađu sebe. Najjeftinija zabava im je da kupe "tetejac" za 300, 400 maraka, da pucaju kako bi svoje ime videli u novinama. Devedeset odsto svega što rade nije finansijski motivisano. Sve zajedno da ih istreseš iz gaća ne bi našao 10 maraka. Ne mogu ja da idem i javno pucam, a posle toga kao pravim neki biznis. Kakav biznis? Oni prave zajebanciju. Najlakše im je da se našmrču heroina ili kokaina, zapašu oružje i upucavaju ljude bez razloga. Zna se kad Italijan ubija, kad ubijaju Kolumbijci. Kad ih ispale za milion dolara. A ovi? Da ih pitaš zašto to rade, ne bi znali da kažu - pričao je Trlajić.

"Sačekuša" za Batu Trlaju

Jedan za drugim, te zime 2000. godine, "padale" su vođe beogradskih gangova. Posle zemunskog klana, na red je došao i novobeogradski klan. Sa više hitaca iz automatskog oružja, naravno "kalašnjikova", ubijen je i Bata Trlaja. "Sačekušu" su mu pripremila čak trojica napadača.

Trlajić je likvidiran ispred ulaza u zgradu broj 142, u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu, na oko 500 metara od svog stana. Bilo je 22.30 sati kada su se začuli smrtonosni hici. Pretpostavlja se da su ga ubice čekale u automobilu, na neosvetljenom parkingu.

 

Vođa Novobeograđana i vlasnik Fudbalskog kluba "Bežanija" neposredno pred pucnjavu bio je u svom BMW i vozio se ka broju 118 u Dr Ivana Ribara, ka stanu gde živi. Dok je prilazio zgradi, verovatno je primetio napadače, koji su ga čekali. Dao je gas i automobilom pokušao da umakne smrti bežeći ka drugom kraju naselja. Ubice su, međutim, zapucale.

Uspeli su da ga rane i on je u sledećem momentu, 200 metara dalje, izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa puta, sleteo u jarak i prevrnuo se. Teško ranjen Trlajić je, ipak, uspeo da se izvuče iz automobila i trčeći krene ka obližnjim zgradama da nađe spas. Pod pravom kišom metaka uspeo je da pretrči još stotinak metara, preko livade, ali su ubice bile brže.

Stigli su ga i izrešetali "kalašnjikovima". Trlajić je sav u krvi ostao da leži na pločniku, ispred broja 142. Napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja. U širem krugu mesta zločina, tokom uviđaja, policija je pronašla dva "kalašnjikova", jedan pištolj, okvir za automat i mnogo čaura različitog kalibra.

 

Treći "kalašnjikov" i policijska uniforma

U prvom momentu se pretpostavljalo da je pištolj ispao Trlajiću, koji je po svemu sudeći, pokušao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tačnim. Još iste noći policija je pronašla i "audi" kojim su ubice pobegle sa mesta zločina. U njemu je bio ostavljen i treći "kalašnjikov", korišćen za Trlajićevu likvidaciju. Zločinci su se, međutim, potrudili da uklone sve druge tragove i otiske, koji bi mogli da pomognu pri istrazi.

 

Foto: Facebook/Legende devedesetih

 

U "audiju" je pronađena i stara policijska odeća. To je samo bio dokaz za istinitost priče jednog od očevidaca smaknuća, da su "pucali ljudi obučeni u uniformu". Bez obzira na sve to, do danas nisu prikupljeni dokazi koji bi zločince smestili na optuženičku klupu.

Za Trlajića se u beogradskom podzemlju odavno govorilo da je na "crnoj listi".  O poslovima vođe novobeogradskog klana uglavnom se sve znalo.

Umešan u smrt Arkana?

Svojevremeno se, a pogotovo u medijima, spekulisalo i da su ubistvo Bate Trlaje počinili pripadnici "zemunskog klana", ali to je i danas u domenu nagađanja. 

Nekoliko meseci pred smrt, Bata Trlaja se posvađao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, čovekom koji je bio pominjan kao organizator Arkanovog ubistva, ali nikad nije razjašnjeno oko čega su se sukobili.

 

Foto: Facebook/Legende devedesetih

 

​Pričalo se da je njegovo ubistvo deo osvete zbog likvidacije Željka Ražnatovića Arkana, iako nije do kraja razjašnjena niti dokazana njegova eventualna umešanost. Jedino je poznato da su pojedini članovi bežanijskog kriminalnog klana kasnije optuženi i osuđeni za ubistvo komndanta SDG.

Ubice Trlajića nikad nisu otkrivene.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.