Šta spaja Kostu i Uroša Blažića? Kada se um pomrači, dešavaju se ubistva, sprema se i osveta?!

Dva masakra 3. i 4. maja prošle godine, potresaju javnost i posle godinu i po dana. Jedan ubica je osuđen, drugi prema našem Krivičnom zakonu ne može biti osuđen jer je maloletan, ali će njegovi roditelji odgovarati za stravičan zločin koji je počinio. O tome šta spaja dvojicu ubica, govorila je psiholog Snežana Repac.

Uroš Blažić, usmrtio je devet osoba, ranio 12 i osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 20 godina. Kosta K. ubio je devetoro vršnjaka i čuvara škole i istog dana je smešten u Kliniku za deciju psihijatriju i neurologiju, gde se i sada nalazi.

Pomračenje uma

Snežana Repac, ističe da je teško govoriti o psihološkom profilu dečaka-ubice iz Osnovne škole ''Vladislav Ribnikar'', jer kako kaže, radi se o detetu koje se još uvek nije ni razvilo.

- Šta možemo da kažemo? Ono što sam ja prvog dana kada sam čula tu vest pomislila. Jedino što sam mogla da zaključim je da je to dete bilo izuteno ambiciozno, da je imalo pred sobom neku ideju koja bi bila tipa, da ne kažem sada mesijanskog, ali tipa da ispuni neki veliki zadatak, da je perfekcionista, da postoji nepobitni autoritet koji utiče, kome je dete poslušno, u koga veruje, od koga čak možda ima i strahopoštovanje. Lično mislim da je teško poverovati da sama ličnost dečaka, bilo kog na ovom svetu, može da doprinese da se ovakav zločin realizuje, da nisu u pitanju samo psihološki faktori, samo oni ne mogu biti dovoljni - objašnjava za Snežana Repac i dodaje da je u pitanju faktor koji je uticao na takvo duševno rastrojstvo, jer ubistva se dešavaju samo kada se um pomrači. 

Foto: informer.rs

- Ubistva se dešavaju samo kada se um pomrači, um može biti pomračen na mnogo načina, ali pretpostavljam da je to u istrazi urađeno. Za ovaj pojedinačni slučaj se ne bih vezivala, ali možemo reći da može doći do ovakvih stanja uma ako se uzimaju psihoaktivne supstance, droge, alkohol. Sada postoje sintetičke droge koje mogu i da izlape iz organizma i da se ne detektuju. Može da bude, recimo, kao što je bilo u školi u Americi. Kolumbijana je bila škola u kojoj su dvojica dečaka, dvojica adolescenata, izvršila masakr 2018. godine i koji su na kraju izvršili samoubistvo. Slučajnost je bila i ta da su oni to uradili na datum 20. april, a to je, inače, Hitlerov rođendan, tada 110. rođendan. Da li je to bilo vezano za uticaj neke formacije, da li je to bila njihova lična ideologija to sada ne znamo niti ima smisla više tražiti.

Foto: Masha Bandjur

Frustracija kao okidač

Govoreći o psihološkom profilu Uroša Blažića, Snežana Repac govori da nagomilana frustracija koja se nije rešavala tokom razvoja ličnosti, nemogućnost borbe sa nagonima, može dovesti do pucanja granica izdržljivosti.

Upitali smo je i da izdvoji psihološki profil drugog masovnog ubice, Uroša Blažića.

- Kada se govori o maloletnicima, starijim, koji su u to vreme kad su sazrevali imali tako tolerantan roditeljski stil vaspitanja, možemo da očekujemo da će se njihove granice poprilično razlikovati od druge dece. Ako neko u tim godinama kada je bio stariji maloletnik nije dobio adekvatnu kaznu za neke svoje ispade, za neke prekršaje koje je pravio, koliko znamo, ako je to sve tačno, ne možemo očekivati da će imati dobru kontrolu impulsa, da će imati tu snagu da sam sebe savlada prilikom nekih frustracija. Ne znamo tačno šta se dešavalo tada u njegovom okruženju, ali možemo prosuditi na osnovu ovakvog jednog postupka koji je katastrofalan bio, da se dešavalo nešto što nije mogao da obuzda, sa čime se dugo borio i sva ta nagomilana frustracija koja nikada nije imala pravo razrešenje u njegovom razvoju, u smislu da se uspostavlja kočnica, u smislu da se integriše kao deo jednog socijalizovanog kapitala u ličnosti - analizira Repac i dodaje da kod nekoga ko nije umeo i mogao da se bori sa svojim nagonima i nezadovoljstvom, može doći do granica izdržljivosti i nemogućnosti da se izbori sa bujicom impulsa:

Foto: Instagram

- Neka frustracija koja je bila okidač je mogla da pokrene i mnoge druge potisnute frustracije i da dođe do lavine, do eskalacije gneva, besa, mržnje i ko zna kakvih još uverenja koja je on nosio u sebi. I to je isto momenat koji ja sada trenutno ne znam, ali pretpostavljam da je njegova ličnost emotivno slaba, slabo integrisana, bila pogodna za izvršenje ovakvog čina upravo možda i zbog nekih uverenja koja da li su racionalna, da li su iracionalna, da li su usvojena, da li su nametnuta, da li su stvar neke ucene to sada opet ne znamo. I to što znamo, možemo da imamo bolju sliku ovog mozaika. Žrtve su pale i veliki je problem posle tog da li će doći do osvete. Ako neko posle ovoga svega izađe za 20 godina, zaista će biti veliki problem kako će živeti sve te porodice, kako će živeti i on sam - zaključila je Snežana Repac za Republiku.