Don Boško Radonjić: Srbin koji je bio šef mafije u Njujorku i kum sa čuvenim italijanskim gangsterom!

Kontroverzne ličnosti iz Srbije su ljudi poput Legije, Šiptara, Giške, Arkana, Kalinića, ali možda i najkontraverznijih od svih bio je Boško Radonjić, šef irske mafije u Njujorku i srpski "Kum".

Boško Radonjić (68) bio je navodni šef američkog podzemlja, kum irske mafije u Njujorku, prijatelj čuvenog gangstera i američkog državnog neprijatelja broj jedan Džona Gotija.

Takođe, kum sa antikomunistom i "lovcem" na Josipa Broza Tita, Nikolom Kavajom (76), koji je tri puta pokušao da ubije maršala, pa je čak oteo avion 1979. u SAD u nameri da se u Beogradu obruši na zgradu Centralnog komiteta, pošto je u njoj bilo mnogo komunista.

Delom zato što nije živeo ovde, među srpskim "momcima sa vrelog asfalta" njegovo ime samo je provejavalo povremeno po vestima, kolumnama ili retkim emisijama. Jedan je filmski "kum", ali jedan je i "kum svih kumova" kako su Radonjića zvali. 

 

Foto: facebook.com

 

 

Poticao je iz naselja Dovarje u Užicu. Otac, pripadnik ravnogorskog pokreta streljan je još tokom rata, sestra umrla od komunističke torture 3 godine kasnije. A kada komunizam ubije nešto što mnogo voliš, onda počneš da komunizam mrziš još jačom silom.

Ne videvši dalji života u takvom sistemu rešio je da ode iz zemlje. Kako se od detinjstva družio sa Milovanom Đorićem Đorom, koji je kasnije postao poznati bek Crvene Zvezde, dogovorili su se da ga on sa ostalim igračima prošverca u Grac. Tu je bio neko vreme, zatim kratko u Italiji, a onda je otišao u obećanu zemlju - Ameriku.

Član čuvene četničke organizacije

Na njujorški Menhetn preselio se 1970. godine, kada je napunio 27 godina. Deo Menhetna koji je izabrao, jer bolje nije ni mogao, bio je pun Srba imigranata koji su delili isto mišljenje kao i on. Uskoro postaje član SOPO - Srpskog oslobodilačkog pokreta otadžbine na čelu sa Nikolom Kavajom.

Pre toga, sličan put kao i Bole je imao Nikola Kavaja, u čiju organizaciju srpskih nacionalista SOPO će se Boško učlaniti odmah nakon dolaska u Ameriku. Kavaja mu je postao kum i venčao ga sa prvom suprugom u Njujorku.

 

Foto: facebook.com

 

 

Kako su imali slične živote, tako su im i gledanja na svet i ciljevi bili isti. Glavni neprijatelj bio je Tito, samo oličenje komunizma. Čak su pokušali i atentat na njega, ali i učestvovali u bombaškim napadima na konzulate Jugoslavije. Kazna za sva počinjena dela - dve godine zatvora. Ali nije Amerika bila tako idealna, kako su je kumovi zamišljali. O tome kako je zaista bilo Kavaja je govorio:

- Mafija je namerno stvorena i u samoj FBI i CIA i drugim policijskim ustanovama baš zbog lakše borbe policije sa mafijom. I ako, direktor FBI Džon Edvard Huver, za gotovo pola veka svoje neprikosnovene vladavine ovom moćnom policijskom organizacijom, nikada nije priznao postojanje mafije, zbog viših državnih interesa. U Americi pored državne postoji i nevidljiva mafija koja se služi istim metodama. I jednu i drugu vode intelektualno veoma obrazovani ljudi, bosovi, i njihovi najbliži saradnici konsiljeri - koordinatori, odnosno izvršioci svih poslova. Ove dve mafije često se međusobno obračunavaju. U Americi su najjače mafije irska, italijanska, španska i druge. Bos bosova je šef svih tih mafija u jednom gradu ili kraju - rekao je jednom prilikom Kavaja.

Vođa mafije i kum Džona Gotija

Nije mnogo vremena prošlo, tek Radonjić se sprijateljio sa Tedijem Kaminskim. Tedi Kaminski već je bio krunisan za šefa irske mafije u "Velikoj jabuci". I, malo po malo, kako to po pravilima mora da bude, kada je jedan kralj umro, drugi je morao da dođe na njegovo mesto. Bio je to niko drugi, do naše gore list, Boško Radonjić. Vođa irske mafije u ogromnom Njujorku.

Još jedna od neverovatnih priča iz njegovog života je i kumstvo sa Džonom Gotijem. Goti je bio antikomunista kao i Boško, američki državni neprijatelj broj 1, lovac na glavu Josipa Broza Tita. Pa treba li dodati bilo šta drugo da bi smo shvatili kako su se ova dva čudna čoveka našla i zavladala Amerikom osamdesetih godina.

- Slučajnost je, opet, htela da za bosa, odnosno šefa italijanske mafije, isto tako moćne u Njujorku, tada upravo dođe još jedan moj dobar prijatelj - Džon Goti. On je bio šef mafije jedne od najuticajnijih njujorških porodica, italijanskog porekla - Gambino. Ja sam ga upoznao početkom sedamdesetih, dok je bio mladi oficir u porodici Gambino. Pomogao sam mu da se prikrije. Tako sam stekao poverenje, koje mi je kada je postao Bos vratio tako što me je imenovao za kapetana Koza nostre za Njujork. Bio sam kum irskog klana. Ja sam jedini stranac, koji je bio šef u Koza Nostri, i jedini Srbin koji je bio visoki oficir u američkom podzemlju. Posle smrti Džona, i hapšenja njegovog brata Pitera, koji je jedno vreme bio kum Koza nostre, organizaciju vodi moj stari poznanik Džon Noi - izjavio je jednom prilikom Radonjić i dodao:

- Goti mi je predložio da se naše dve mafije pobratime i da tesno saradjuju, što sam prihvatio, tako da smo, u stvari, postali oružana sila porodice Gambino. Ja sam za vreme svoje vladavine nastojao da prestanu medjusobni obračuni i ubistva u mafiji za koje tada ni mi šefovi nismo znali kako se i zbog čega događaju. I taman sam mislio da sam u tome uspeo kad je jednog jutra 1985. na pločniku ispred restorana na Menhetnu nadjen ubijen Pol Kastelano, bos bosova, odnosno sef svih mafija u Njujorku. Bilo je očigledno da je to ubistvo zbog nekih svojih ili viših drzavnih interesa organizovala policija - istakao je Goti.

Daleke 1985. godine ubijen je Pol Kastelano, "bos bosova" svih ogranaka mafije u Njujorku. Na njegovo mesto popeo se niko drugi do Džon Goti. Međutim, nedugo nakog toga Goti biva optužen da je zapravo on sam likvidirao bivšeg šefa mafije. Sud, svedočenje i porota osudili su ga na 100 godina robije.

Kum svih kumova

- Jedan moj rođak je išao pre dosta godina do Boška Radonjića da mu nešto popravi u kući. Radonjić je tog trenutka pucao u televizor i iznervirano kazao: 'Mali ne boj se. Neću ti ništa, ti samo završi to zbog čega si došao i platiću ti. Iznervirali su me ovi političari na televiziji što pričaju laži, pa sam morao da pucam u televizor'. Mom rođaku nije bilo svejedno kada je to čuo, ali se na kraju sve dobro završilo i ta slika mu je zauvek ostala u sećanju - pričao je jednom Siniša, blizak prijatelj Radonjićevog rođenog brata.

Prisetio se još jedne situacije o kojoj mu je kako kaže, pre nekoliko godina, pričao Radonjićev brat, po povratku iz Amerike.

- Meni je njegov brat sada već pokojni, svojevremeno ispričao jednu nesvakidašnju situaciju, kada je otišao da ga poseti u Čikago. Boško je tada sedeo na barskoj stolici, a on mu je prišao sa leđa, u nameri da ga iznenadi i zagrli jer je tek došao. Međutim, nije ni stigao da izgovori: "Gde si brate", a već su mu u tom momentu bila uperena dva pištolja u stomak. Nakon toga mu je rekao da više nikada neće doći u Ameriku i više nikada nije ni otišao - rekao je tada Siniša.

Napominje da su se Boško i njegov brat veoma razlikovali, kako po karakteru, tako i po interesovanjima.

- Boško je bio opasan čovek, ali izuzetno inteligentan i pametan. Mnogi su ga poštovali, a većini je pomogao i to niko ne može da ospori. Dok je bio živ znao se neki red, pogotovo na Zlatiboru, imao je autoritet. Dovodio je svoje prijatelje na Zlatibor, tamo je vedrio i oblačio, a sa Nikolom Kavajom se jako puno družio, bukvalno su išli "ruku pod ruku", koliko su bili dobri prijatelji i kumovi. Izuzetno su se poštovali, a o njihovom prijateljstvu se jako puno pričalo. Dolazio je i Džon Goti, koji ga je i izvukao iz zatvora. I još neke poznate ličnosti su dolazile, ali ih ja nisam video, već sam čuo. Međutim, Boškov brat je bio drugačiji. Njih dvojica su bili kao nebo i zemlja. On je ostao u Užicu, čuvao je koze i vodio drugačiji život u odnosu na Boška koji je još kao mladić otišao iz ovog grada u inostranstvo - istakao je Siniša.

Povratak u Srbiju

Kada je, nakon svega ovoga, u gradu počela krvava borba mafije, Radonjić se početkom 1990-te godine vratio u Srbiju u kojoj su ga dočekali Đorđe Božović, Danica i Vuk Drašković i Momo Kapor. Nakon nekoliko turbulentnih godina tokom rata devedesetih nastanio se u Beogradu, a često je boravio i na Zlatiboru.

Zlatibor je pak bio mesto gde su kriminalne grupe sa svih strana volele da odsedaju i odlaze u Boletovu kockarnicu u hotelu "Palisad". Beograd, Crna Gora, Zlatibor... Svi su dolazili i svi koji bi inače, u nekim drugačijim uslovima, pucali jedni u druge, na Zlatiboru to nisu smeli. Na Zlatiboru je Boško zabranio obračune, a sa svom svojom istorijom bio je bog i batina za sve kriminalce iz Srbije.

 

Foto: facebook.com

 

 

Od '96. je držao beogradski "Lotos bar" u Zmaj-Jovinoj ulici, koji je zakupio i pretvorio u ekskluzivni noćni klub. Tu je imao i stan gde je živeo sa suprugom Sabrinom, kojom se oženio u Njujorku 1990. godine, pred povratak u Jugoslaviju. U Ameriku više nije smeo da se vrati, ali je zato odlazio što bliže može, u Južnu Ameriku. Ni godine koje su usledile nisu bile mirne. Prostlošt ga je stalno stizala, čak je bio i godinu dana u zatvoru ponovo 1999. godine, ali svoja načela nikada nije pogazio.

- Prošlo je 16 godina od kako sam se iz Amerike vratio u Srbiju. Ne želim da se svetim zbog zločina koji su počinjeni mojoj porodici, jer sam se kao pravoslavac i član SOPO zavetovao da neću dozvoliti da udari Srbin na Srbina. To je moj način nacionalnog pomirenja potomaka četnika i partizana... Razočaran sam u Ameriku, jer mi je kada sam pobegao iz Jugoslavije dala slobodu, a potom mi je, kada sam se vratio u Srbiju, oduzela. Bombardovala je moju zemlju i moj narod samo da bi dokazala da je neprikosnoveni vladar sveta - pričao je tada i istakao šta je bio razlog njegovo ostanka u Srbiji.

- Goti mi je savetovao da se vratim kući, pogotovu što je rat ovde već bio počeo. On je preko svojih doušnika doznao da se spremaju da krenu na Srbiju. Znao je da sam ja u Ameriku pobegao i prihvatio saradnju sa mafijom radi ostvarenja srpskih nacionalnih interesa, a da u novonastaloj situaciji mogu da pomognem Srbima u Bosni - istakao je tada on.

I, priče kažu, da je to i uradio. Uz pomoć svojih prijatelja iz Amerike koji su već tada imali ogroman uticaj, Boško je pomagao Srbima u Bosni. Saveta, para, obuka specijalaca i komandosa, odeće, oružja, obuće, hrane, odmora na Zlatiboru za vojnike je uvek bilo.. U isto vreme pomogao je da istina o Srbima i njihovoj borbi izađe u svet. Tako se u Bosni našao i Džimi Karter, lično ga je Boško doveo da se uveri da podjednako treba spašavati i Srbe i muslimane i Hrvate…

Upozorio Đinđića

Radonjićeva udovica Sabrina je pre nekoliko godina ispričala za medije da Boško za vreme svog boravka u Srbiji od 1991. pa sve do smrti 2011. godine nikada nije bio kažnjavan, niti krivično gonjen. Ispričala je da je komunicirao sa svim političarima iz tog vremena i da je veoma poštovao pokojnog premijera Zorana Đinđića.

- Boško je više puta upozoravao Đinđića da se pazi kriminalaca iz svog okruženja. Međutim, uhapšen je bez ikakvog osnova u akciji "Sablja" i 87 dana je neosnovano bio u pritvoru. Ali nikad mu nije palo na pamet da tuži svoju zemlju za odštetu. Boško je bio veliki patriota, a potiče iz ugledne, obrazovane porodice. Bio je oštar mozak, britka reč i veliko srce - ispričala je tada njegova udovica Sabrina.

Poslednjih godina živeo je na relaciji Zlatibor-Beograd, a u svom luksuznom apartmanu u naselju Kraljevi konaci doživeo je težak šlog, od kojeg nije mogao da se oporavi iako je dugo bio na aparatima koji su ga održavali u životu. Umro je 2011. godine. Opelo i komemoracija su održani na Novom groblju u Beogradu, a sahrana u Užicu, a na njegovom grobu danas stoji epitaf "Moj život je moja čast."

U filmu "Svedok mafije" o Semiju Biku iz '98. lika koji predstavlja Boška glumi Stiven Pejn. Takođe se Radonjić pominje kao inspiracija za Nika Belića, protagoniste GTA IV, zbog njegovog srpskog porekla i veza sa italijanskom i irskom mafijom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.