Krvna osveta ožalošćene maćehe! Platila ubici pola miliona da izmasakrira dečaka (11)!

Krvna osveta je nekada bio običaj karakterističan za nedovoljno razvijena društva, a zasnivao se na tome da se sukobi između dve porodice ili klanova, započet ubistvom jednog člana, nastavlja daljim međusobnim ubijanjem. Cilj je da se ubijaju muškarci, sve do poslednjeg.

I pored zabrana i pokušaja da se iskoreni, ovaj običaj postoji i danas, ali jedan od najstrašnijih zločina koji se tiče krvne osvete, dogodio se sedamdesetih godina prošlog veka u Zenici.

Stipo Čalić, vozač iz Zenice, učestvovao je u jednom udesu u Crnoj Gori u kom je poginuo jedan dečak. Sud je čitav događaj proglasio nesrećnim slučajem i doneo oslobađajuću presudu za Čalića.

Međutim, maćeha nastradalog dečaka, Višnja Pavlović, zaklela se da će “krv naplatiti krvlju”. Ona je dala 500.000 tadašnjih dinara Dragomiru Draganu Bajčetu da ubije Stipinog sina, Bruna Čalića (11).

I dan danas ljudi tvrde da je za ubistvo znao i otac nastradalog dečaka, Rajko Pavlović.

Ubistvo nije bilo dovoljno za Višnju i Dragomira. Oni su prema rečima majke ubijenog dečaka, Anke Čalić, nekoliko puta dolazilil na vrata porodice, raspitujući se za stan koji žele da iznajme. Na taj način su upoznali navike nesrećnog Bruna, otkrili gde i kada ide u školu, šta radi, kako radi... Višnja je otišla toliko daleko da je prilikom posete stavila Bruna u krilo, popričala sa njim o školi i pomilovala ga, a Anki rekla kako ima jako finog sina. 

- Sačekala ga je tog dana i upitala da je odvede do groblja blizu škole. Bruno nije ništa sumnjao, a na groblju ga je dočekao ubojica i izmasakrirao, nakon čega su pobjegli. Kad sam vidjela da ne dolazi na vrijeme kućI, krenula sam prema školi i na putu susrela tu ženu, ali ništa nisam sumnjala. Poslije svega, godinama sam molila Boga da me uzme, da ne proživljavam više tu bol i danas prisutnu - ispričala je Anka 2011. godine za portal Herceg Bosna.

Jedanaestogodišnji Bruno Čalić ubijen sa devet uboda nožem i izmasakriran.

Foto: Printscreen/Youtube/ Zenica kroz objektiv

Višnja Pavlović uhapšena je u Pljevljima 42 sata nakon ubistva, a Bajčeta je priveden u kafani u Nikšiću. On se pred sudom pokajao za učinjeno delo. Višnja nikada. Oboje su osuđeni na smrtne kazne.

Treći saučesnik, Višnjin muž i otac deteta stradalog u saobraćaju Rajko Pavlović, osuđen je na 20 godina zatvora.

Četrnaest meseci nakon ubistva, 1973. godine, Višnja Pavlović i Dragomir Bajčeta streljani su negde kod Sarajeva. Bila je to jedna od poslednjih smrtnih kazni izvršenih u BIH. Sahranjeni su u neobeleženim grobovima, u skladu sa tadašnjim zakonima da se ubice sahranjuju ovako da bi se izbeglo stvaranje “kulta ličnosti“, ni danas se ne zna gde počivaju.

Rajko Pavlović, Višnjin muž, odležao je kaznu i izašao iz zatvora. Dočekao je da i njegov drugi sin, kog je imao sa Višnjom, pogine u saobraćajnoj nesreći.