Mogu li palme opstati u Srbiji? Ne morate živeti na moru da biste ih imali u dvorištu (FOTO)

Zbog sve blažih zima i promena klime koje Srbiju postepeno približavaju submediteranskim uslovima, sadnja otpornijih vrsta palmi u dvorištima postaje realna mogućnost, a ne samo daleki san.

Zime koje više ne donose duge i jake mrazeve, sve češće temperature iznad proseka i produžena vegetaciona sezona menjaju pravila u hortikulturi širom regiona.

Biljke koje su nekada bile rezervisane za obale mora ili staklenike sada se, uz pažljiv odabir i odgovarajuće uslove, mogu uspešno gajiti i u kontinentalnim krajevima.

Među njima su i pojedine vrste palmi, simboli topline i egzotike, koje su zahvaljujući svojoj otpornosti sve prisutnije u dvorištima i urbanim zonama Srbije.

Između kontinentalne i submediteranske klime

Foto: Shutterstock

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i Svetske meteorološke organizacije (WMO), srednja godišnja temperatura u jugoistočnoj Evropi raste u kontinuitetu poslednje tri decenije.

Najizraženije promene odnose se na smanjenje broja dana sa mrazom i povećanje broja tropskih dana.

Takva promena utiče i na biljni svet. Područja koja su nekada bila isključivo kontinentalna sada postaju pogodnija za biljke karakteristične za blaže, submediteranske klime.

U tom kontekstu, vrste koje ranije nisu imale šanse za uspešan rast, poput određenih palmi, počinju da se razmatraju kao realna opcija za sadnju na otvorenom.

Palme i njihova otpornost na hladnoću

Foto: Shutterstock

Nisu sve palme tropske vrste koje zahtevaju visoke temperature i vlagu. Postoji nekoliko vrsta koje su adaptirane na umerene klimatske uslove i podnose mraz.

Prema podacima Američkog ministarstva za poljoprivredu (USDA), sledeće vrste su najotpornije na niske temperature:

• Trahikarprus fortuni (Palma "vetrenjača"): najotpornija palma koja preživljava temperature i do -17°C.

• Sabal minor (patuljasta palma): može podneti do -20°C, veoma otporna na sneg i hladnoću.

• Hamerops humilis (evropska lepezasta palma): autohtona za Mediteran, uspeva i u zoni sa povremenim mrazom.

Za uspešan uzgoj, najvažniji faktori su dobra drenaža zemljišta, zaklonjenost od vetra i zaštita mladih biljaka tokom prvih zima.

Da li je Srbija spremna za palme?

Foto:  

Foto: Shutterstock

Foto:  

Prema USDA "hardiness mapi" i evropskim klimatskim zonama, većina teritorije Srbije još uvek spada u zone 6b do 7b. Međutim, topliji mikroklimatski džepovi, poput urbanih sredina i južnih padina, već ulaze u zonu 8a, što je minimalni prag za neke od otpornijih palmi.

U praktičnom smislu, to znači da se određene vrste palmi mogu saditi u Srbiji, naročito u delovima sa blagim zimama, sve dok se preduzmu odgovarajuće mere zaštite.

Preporuke za sadnju palmi u umerenoj klimi

Foto: Shutterstock

Na osnovu istraživanja univerziteta u Floridi i hortikulturnih udruženja iz Velike Britanije i Nemačke, preporučuje se sledeće:

• Izbor lokacije: Južne i zaklonjene strane dvorišta, gde je biljka zaštićena od severnih vetrova.

• Zemljište: Dobro drenirano, bogato organskom materijom.

• Sadnja: Poželjna u kasno proleće, kada prođe opasnost od mraza.

• Zimska zaštita: U ranim godinama, koristiti zaštitne omotače od jute ili agroplatna.

• Navodnjavanje: Umereno – više tokom letnje sezone, minimalno tokom zime.

Palme - simbol juga, biljka budućnosti?

Dok su palme tradicionalno povezane sa mediteranskim i tropskim pejzažima, sve veće klimatske promene i globalno zagrevanje omogućavaju njihovu adaptaciju i u ranije nezamislivim oblastima.

Srbija, sa svojim blagim zimama u porastu i produženim toplim sezonama, polako ulazi u zonu u kojoj gajenje otpornih vrsta palmi ne mora biti eksperiment, već deo održive hortikulture.

Ukoliko se klimatski trendovi nastave, palme bi uskoro mogle postati uobičajen prizor i van staklenika i egzotičnih vrtova, možda čak i u vašem dvorištu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.