Mališani koji čekaju zagrljaj i svoju porodicu: Ko može da postane usvojitelj u Srbiji?

Iako je odluka o usvajanju deteta plemenita, put do trenutka kada dete postane deo porodice može biti dug i nimalo lak.

Na hiljade mališana u Srbiji odrasta bez toplog zagrljaja, bez nežnog laku noć i osmeha kojim počinje novi dan. Njihove oči traže porodicu, a tišina domova odjekuje pitanjem da li će i njih neko voleti zauvek.

Usvajanje u Srbiji je pravno regulisan i složen proces, čiji je osnovni cilj da se detetu bez adekvatnog roditeljskog staranja obezbedi stabilan, siguran i pun ljubavi dom. 

Ko može da usvoji dete?

Foto: Shutterstock

Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije:

• Usvojitelji mogu biti punoletne osobe koje su najmanje 18 godina starije od deteta, a najviše 45 godina starije.

• Prednost imaju bračni parovi, iako usvajanje može izvršiti i pojedinac.

• Usvojitelji moraju biti zdravstveno sposobni, neosuđivani, i moraju imati stabilne životne uslove - pre svega stan i redovne prihode.

Prvi korak - Obraćanje centru za socijalni rad

Foto: Shutterstock

Proces počinje podnošenjem zahteva nadležnom centru za socijalni rad (u mestu prebivališta). Budući usvojitelji prilažu:

1. Izvod iz matične knjige rođenih i venčanih (ako su u braku),

2. Potvrdu o zdravstvenom stanju,

3. Potvrdu o zaposlenju i prihodima,

4. Uverenje o nekažnjavanju,

5. Dokaz o prebivalištu i vlasništvu/stanu.

Procena podobnosti

Foto: Shutterstock

Centar za socijalni rad sprovodi stručnu procenu podobnosti kandidata:

• Psihološka procena - razgovori sa psihologom i testiranje emocionalne zrelosti, kapaciteta za roditeljstvo i motivacije.

• Socijalna procena - procena stambenih i materijalnih uslova, kao i porodičnih odnosa.

• Edukacija - kandidati prolaze posebne programe obuke koje vode stručnjaci, kako bi se pripremili za specifičnosti roditeljstva kroz usvajanje.

• Ako ispunjavaju sve uslove, kandidati se upisuju u Registar potencijalnih usvojitelja.

Čekanje i pronalaženje deteta

Najduži deo procedure je čekanje. Lista potencijalnih usvojitelja u Srbiji je duga, dok je broj dece spremne za usvajanje manji. Prednost imaju mlađa deca, dok starija deca, braća i sestre, kao i deca sa zdravstvenim problemima teže pronalaze porodicu.

Uparivanje deteta i roditelja vrši Komisija centra za socijalni rad, uvek vodeći računa o najboljem interesu deteta.

Upoznavanje i adaptacija

Foto: Pexels

Kada se donese odluka o spajanju deteta i usvojitelja, započinje period postepenog upoznavanja. Najpre se organizuju kraći susreti tokom kojih dete provodi ograničeno vreme sa budućim roditeljima, a zatim se ti kontakti postepeno produžavaju.

Tokom celog procesa stručnjaci pomno prate reakcije i napredak kako deteta, tako i usvojitelja, vodeći računa da se prilagođavanje odvija u pozitivnom pravcu.

Ako adaptacija teče uspešno, sud donosi odluku o usvajanju, čime dete stiče ista prava kao i biološko, uključujući prezime, nasledna prava i potpunu zakonsku zaštitu.

Vrste usvajanja u Srbiji

Foto: Shutterstock

Potpuno usvajanje je vrsta procesa gde dete u potpunosti prekida pravne veze sa biološkom porodicom i u svim pravima je izjednačeno sa biološkom decom usvojitelja. Ovo je najčešći oblik.

Nepotpuno usvajanje se ređe se primenjuje - određena prava deteta prema biološkim roditeljima ostaju.

Koliko traje postupak?

Prosečno vreme čekanja varira, od nekoliko godina do duže, zavisno od starosne strukture dece i želja usvojitelja (većina kandidata želi što mlađu decu). Procedura je zahtevna jer sistem strogo štiti interese deteta.

Usvajanje deteta u Srbiji je pravno i emotivno složen proces, ali onaj koji donosi najdragoceniju nagradu - porodicu. Oni koji ustraju prolaze kroz ozbiljne provere, obuke i duga čekanja, ali na kraju dobijaju priliku da detetu pruže ljubav, sigurnost i dom.