Anđeoska truba: Rajsko drvo sa opasno lepim cvetovima koje osvaja Mediteran (VIDEO)

Na prvi pogled izgleda kao prizor iz bajke - raskošno drvo pod čijim granama vise ogromni zlatnožuti cvetovi u obliku trube. Njihov miris posebno je intenzivan u večernjim satima, šireći notu egzotike po baštama i mediteranskim sokacima. Međutim, iza ove lepote krije se jedna od najtajanstvenijih i najopasnijih biljaka sveta - anđeoska truba.

Ovo egzotično drvo poreklom iz Južne Amerike danas krasi dvorišta i ulice širom Mediterana, pa tako i na Krfu, gde ga turisti često fotografišu misleći da su otkrili “rajsku biljku”. Ipak, priča o njoj mnogo je složenija.

 

 

Tajna starog Anda

Nekada davno, u srcu Anda, anđeoska truba bila je sveta biljka. Šamani su je koristili u obredima, verujući da kroz njene mirisne cvetove mogu stupiti u dodir sa duhovima. Njeni alkaloidi izazivaju halucinacije, zbog čega je imala centralnu ulogu u ritualima proricanja i inicijacija.

Lepota koja skriva opasnost

Ono što mnogi ne znaju jeste da je drvo otrovno. Svaki njen deo - list, cvet ili seme sadrži supstance koje mogu biti smrtonosne ako se unesu u organizam. Zato stručnjaci upozoravaju da je treba posmatrati isključivo kao ukras, bez ikakvih pokušaja korišćenja u medicinske ili druge svrhe.

Foto: Informer

Miris koji zavodi, cvet koji očarava

Uprkos tome, anđeoska truba ostaje jedna od najtraženijih ukrasnih biljaka. Njeni viseći cvetovi u beloj, žutoj, narandžastoj ili roze boji pretvaraju svako dvorište u egzotičnu oazu. Najlepše je posmatrati je uveče, kada se miris širi i stvara posebnu atmosferu.

Sa Anda do Mediterana

Danas se anđeoska truba uzgaja širom sveta, od Južne Amerike, preko toplih evropskih krajeva, pa sve do ostrva poput Krfa, gde se savršeno uklapa u pejzaž maslina, bugenvilija i mora.

Iako je vekovima bila simbol svetog i mističnog, u savremenom dobu ostaje prepoznatljiva kao biljka koja spaja egzotičnu lepotu i misterioznu prošlost. Jedno je sigurno - malo koje “drvo cveća” izaziva toliko divljenja i istovremeno toliko opreza.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.