Fejsbuk nije izmislio dugme "lajk", a evo ko stoji iza najpoznatijeg digitalnog simbola

Iako ga svi vezuju za Fejsbuk, dugme "lajk" ima mnogo složeniju istoriju i nastalo je još za vreme drevnog Rima.

Iako većina danas veruje da je Fejsbuk izmislio dugme za lajkovanje, razvoj tog prepoznatljivog simbola digitalnog sveta zapravo ima dublje korene i nastao je kao rezultat različitih uticaja i više ideja kroz vreme.

Foto: Shutterstock

Dugme Lajk (Like), sada je sastavni deo internet komunikacije, a vuče korene još iz drevnog Rima i tek puno kasnije iz pop kulture 20. veka.

U novoj knjizi "Lajk: Dugme koje je promenilo svet" autori Bob Gudson i Martin Rivs istražuju složenu evoluciju tog simbola.

Ideja seže do jednostavnog crteža palca gore i dole kojeg je Gudson nacrtao 2005. godine dok je radio u kompaniji "Yelp", s ciljem izražavanja mišljenja o recenzijama restorana.

Iako "Yelp" nije usvojio taj simbol, on je kasnije procvetao pa podstakao dublje istraživanje, kako je dugme Like oblikovao sve brže razvijajuće digitalno društvo.

Foto: Shutterstock

Iako je Fejsbuk popularizovao dugme Lajk, taj simbol nije njihov izum. Mnogi tehnološki pioniri poput Rusa Simonsa (Yelp), Biza Stouna (Twitter), Maksa Levčina (PayPal), Stiva Čena (YouTube) i Pola Bučhejta (Gmail) doprineli su razvoju koncepta tokom više od decenija.

Inovacija je često društvena i Silicijska dolina je bila pravo mesto za sve to jer ima kulturu susreta. Svi su se okupljali da razgovaraju o tome na čemu rade i ispostavilo se da ih je mnogo radilo na istim stvarima, pojašnjava Rivs.

CEO Fejsbuka Mark Zukerberg isprva je odbijao dugme Lajk, plašeći se da bi mogao da banalizuje platformu. Tek nakon gotovo dve godine, Fejsbuk ga je uveo 9. februara 2009. godine, pet godina nakon lansiranja društvene mreže 2004. godine.

U međuvremenu, FriendFeed - Fejsbukov rival kog su osnovali Bučhejt i Bret Tejlor, pokrenuo je svoje dugme Like 2007. godine, ali kasnije ga je Fejsbuk kupio.

Foto: Shutterstock

Holivud i uticaji pop kulture

Znak palca gore postoji i pre digitalnog doba. Modernu prepoznatljivost stekao je u filmu "Gladijator" iz 2000. godine, nagrađenom Oskarom, gde je car Komodus koristio palac gore ili dole da odluči sudbinu gladijatora.

Pozitivnost simbola delom se duguje i liku Fonzieja iz televizijske serije "Srećni dani" iz 1970-ih. Kasnije su i daljinski upravljači TiVo-a usvojili sličan znak za izražavanje zadovoljstva gledalaca, dok su rane web stranice poput "Vruće ili ne" isprobavale mehanizme povratnih informacija koji su inspirisali razvoj dugmeta Lajk.

Foto: Shutterstock

Poslovni uspeh Fejsbuka i kulturni uticaj

Nakon usvajanja, Fejsbuk - ovo dugme Lajk postao je moćan alat za angažman i oglašavanje, pomažući kompanijama da ostvari prihod od 153 milijarde evra u 2024. godini.

Kako istraživanje u knjizi otkriva, Zukerberg je prvobitno odbio naziv "Sjajno" dugme, jer ništa nije bolje od sjajnog, pa je umesto toga prihvatio dugme „Lajk“.

Dugme Lajk je 2016. godine evoluirao dodavanjem šest novih reakcija: "love“ (ljubav), "care“ (briga), "haha“, "wow“, "sad“ (tužno) i "angry“ (ljutito).

Sadržaj koji ljudi lajkuju verovatno je jedna od najvrednijih stvari na internetu, rekao je u navedenoj knjizi Maksa Levčina, suosnivača PayPal-a, procenivši da je Facebook zabelžio trilione takvih reakcija.

Foto: Shutterstock

Emocionalne posledice i ljudska veza

Ipak, dugme Lajk pridonelo je i emocionalnim problemima, naročito među adolescentima koji se osećaju zanemareno ili među narcisoidnim korisnicima koji traže potvrdu. Rivs priznaje te nepredviđene posledice kao deo složenog uticaja inovacije.

- Ako ne možeš da predvidiš pozitivne učinke tehnološke inovacije, kako bi mogao da predvidiš nuspojave i intervencije? - pojašnjava on.

Uprkos nedostacima, dugme Lajk dira u srž ljudske prirode.

- Mislili smo da je slučajnost u inovaciji deo poente. Ne mislim da možemo lako izgubiti interes za lajkovanje ili mogućnost davanja komplimenata, jer je to proizvod 100.000 godina evolucije Rivs. Taj simbol, proizašao iz veka kulturnih i tehnoloških uticaja, ostaje i dalje snažan izraz povezanosti i u digitalnom dobu - zaključio je Rivs.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.