Albanija dobila prvu virtuelnu ministarku na svetu – stvarnost ili digitalna iluzija?

Albanija je nedavno dobila prvu virtuelnu ministarku na svetu, kreiranu uz pomoć veštačke inteligencije, koja "vodi" Ministarstvo javnih nabavki. Ovaj neobičan potez premijera Edija Rame izazvao je lavinu reakcija, naročito nakon što je najavljeno da je virtuelna ministarka "trudna" i da će "roditi" čak 83 dece – virtuelne asistente.

Da li je ovo hrabar korak u budućnost i dokaz vizionarskog duha ili igranje vatrom u društvu koje još nije spremno za takve eksperimente? Upravo o tome se govorilo u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gde su gosti bili Ana Rodić, savetnica za lični i profesionalni razvoj, i Strahinja Dević, IT stručnjak.

Psihološkinja Ana Rodić istakla je da situacija sa virtuelnom ministarkom prevazilazi granice tehnološkog eksperimenta i zadire u polje simbolike i kolektivne svesti.

Foto: printscreen

 

 - Ovo bih nazvala bizarnim. Ne zalazeći u opis onoga što se dešava, obratila bih pažnju na terminologiju koja karakteriše biološki i fiziološki čin. Nije bez razloga dato to određenoj "osobi", od koje se očekuje nešto tako, da se takva retorika na mala vrata plasira. Stvarno bih skrenula pažnju da je to veoma opasno. Ovo može da bude probni balon i pokazuje nam normalizovanje narativa koji predstavlja ozbiljnu pretnju po psihu i razvoj svesti, posebno mladih, ali i kolektiva -  rekla je Rodić.

Dodala je da je važno razumeti poruku koja se kroz ovakav projekat šalje društvu.

 - Iza veštačke inteligencije stoji čovek. Ovim se takođe šalje poruka koja zbunjuje mlade. Osnovna karakteristika čoveka je da greši, da istražuje, da preispituje moralne principe i da ih gradi kroz život. A sa ove strane imamo plasman nečega što je bezgrešno, nudi rešenja i ima "savest". Deca i mladi bivaju zbunjeni jer porede nešto stvoreno sa sobom i doživljavaju ga kao savršen -  objašnjava ona.

Rodić upozorava da ovakav pristup može da ima ozbiljne posledice po međuljudske odnose.

  - Šta će mi muž, dete – neću da ulazim u frustraciju, da se objašnjavam sa ljudima, kada postoji savršeno rešenje. Frustracija je neophodna u životu. Moramo da naučimo da je tolerišemo kako bismo izgradili zdrave ličnosti, a veštačka inteligencija nam to ne omogućava. U tome je jedan od problema - istakla je Rodić.

IT stručnjak Strahinja Dević smatra da uvođenje virtuelne ministarke ne pokazuje tehnološku nadmoć, već pokušaj da se javnosti predstavi slika modernosti i napretka. Kako kaže, veštačka inteligencija nije čarobno rešenje, već alat koji i dalje zavisi od onih koji ga programiraju i koriste.

Foto: printscreen

 

 - AI nije bolji od nas ni u čemu – samo je brži. Većina AI sistema nije GPT, već ekspertski sistemi za podršku. GPT je generativni trenirani prediktor, generator teksta. Mi AI koristimo za razne stvari i učimo ga svemu i svačemu. Za većinu korisnika, AI je crna kutija – ne znamo čime je treniran, ne znamo koji su mu parametri. Ovo je lep pokušaj zamazivanja javnog mnjenja – "stavili smo AI, sad smo moderni i ponosni, jer je on svuda - rekao je Dević.

Na pitanje da li veštačka inteligencija može da vodi proces javnih nabavki bez čoveka, Dević odgovara da je to tehnički moguće, ali i veoma rizično.

 - Naravno da može, ali mora da ima jasno definisana pravila po kojima će da funkcioniše. Tu nastaje problem – ako ja pravim AI, ništa me ne sprečava da u njega unesem pravilo po kojem, na primer, "Strahinjina firma" dobija 90 odsto tendera. A to niko ne može da zna, jer ne vidi čime sam ga trenirao. Nije to ravan put, da smo mi sada nešto napravili pa to odjednom funkcioniše i nema više korupcije - objasnio je on.

Dević dodaje da se moć manipulacije kroz AI lako može preneti i na lični nivo.

 - Mogu da uzmem model poput ChatGPT-a, da izdvojim kompletan sistem i da mu kažem da od sada na pitanja odgovara isključivo kao ja. Kada ponovi proces nekoliko puta, naučiće moj način govora, obraćanja i razmišljanja. Potrebna je samo dovoljna količina podataka. Jednu vrstu manipulacije zamenjujemo drugo -  rekao je on.

IT stručnjak upozorava i na dublje, sistemske posledice širenja veštačke inteligencije.

  - Najveća opasnost AI je što sociološke norme ne uzima u obzir. Mi možemo da optimizujemo nešto, a u tom procesu hiljadu ljudi može da ostane bez posla. Na šta će sve on da obrati pažnju – to je nešto što samo čovek može da razume -  ističe Dević.

 - Ovo što radi Rama je medijski hajp -  dodaje on, naglašavajući da je sve više reč o predstavi za javnost nego o stvarnoj inovaciji.

Govoreći o načinu na koji se društvo odnosi prema tehnologiji, Dević ocenjuje da problem leži u nedostatku kritičkog pristupa i slepom poverenju u digitalne izvore.

 - Mi tehnologiju koristimo apsolutno nekritički. Internet prihvatamo kao izvor apsolutne istine, što uopšte nije tačno. Mrzi nas da istražimo  -  zaključuje Dević u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji.

Emisiju "Uranak" gledajte svakog radnog dana od 07:25h! Program televizije K1 pratite na kablovskim operaterima: mts (kanal 111), Supernova (kanal 11), Orion (kanal 7), Hipernet (kanal 8) i SBB (kanal 12), kao i na YouTube kanalu K1 televizije