OpenAI brojke iznenađuju: Koliko vremena veštačka inteligencija zaista štedi zaposlenima

OpenAI-jev novi izveštaj otkriva da AI u proseku štedi radnicima manje od sat vremena dnevno, donoseći postepena poboljšanja produktivnosti.

Međutim, novo istraživanje kompanije OpenAI, tvorca ChatGPT-a, donosi prizemljeniji, realniji pogled na trenutni uticaj veštačke inteligencije u preduzećima.

Foto: Shuterstock

U izveštaju pod nazivom "Stanje veštačke inteligencije u preduzećima 2025", koji se zasniva na podacima više od milion poslovnih korisnika i anketi među 9.000 zaposlenih, OpenAI ističe da prosečan radnik koji koristi AI uštedi 40 do 60 minuta dnevno.

Dok ova cifra nije zanemarljiva, ona je daleko od velikih očekivanja koja su godinama pratila razvoj generativne AI.

Foto: Shuterstock

Ono što je posebno istaknuto u studiji jeste jasna razlika između prosečnih korisnika i onih koje OpenAI naziva "frontier" korisnicima, najnaprednijih 5 odsto zaposlenih koji su potpuno integrisali AI alate u svoje radne procese.

Ova mala, ali veoma aktivna grupa prijavljuje uštede vremena od preko 10 sati nedeljno, odnosno oko dva sata dnevno. To pokazuje da se pravi skok u produktivnosti događa tek kada se AI koristi dosledno i dubinski, umesto površno ili povremeno.

Najveće uštede vremena primećuju se u sektorima u kojima AI najviše može da automatizuje kompleksne ili tehničke zadatke: IT sektoru (posebno pri dijagnostici problema), marketingu (kreiranje sadržaja i kampanja) i programiranju (pisanje i optimizacija koda).

Foto: Shuterstock

Prema rezultatima, čak 75 odsto zaposlenih tvrdi da im AI unapređuje brzinu ili kvalitet rada, dok isti procenat navodi da sada mogu obavljati zadatke koje ranije nisu znali da izvedu, zahvaljujući AI alatima koji nadoknađuju nedostatak specifičnih veština.

Ipak, OpenAI naglašava da se nalazimo u fazi "implementacije, a ne magije". AI se trenutno ponaša kao napredni digitalni asistent, pomaže da se brže napišu mejlovi, pripremi izveštaj, sumira dokument ili generiše ideja, ali ne preuzima kompletan posao. Drugim rečima, AI je zasada alat, a ne zamena.

Foto: Shuterstock

To, međutim, ne znači da ušteda nije značajna, 40 do 60 minuta dnevno predstavlja 200 do 250 radnih sati godišnje, što je ekvivalent više od mesec dana rada po zaposlenom. Za velike kompanije, ovo se pretvara u ozbiljne uštede i povećanje produktivnosti na nivou celog sistema.

Zanimljivo je i vreme u kojem izveštaj dolazi. Nakon nekoliko godina intenzivnog entuzijazma i ogromnih ulaganja u AI infrastrukturu, tehnološka industrija se sve više suočava sa pitanjima o ekonomičnosti i realnom povratu investicije.

OpenAI sada predstavlja AI kao alat za inkrementalni, postepen rast efikasnosti, a ne kao trenutnu revoluciju koja će u potpunosti promeniti tržište rada preko noći. Ovakav, zreliji ton ukazuje da kompanija nastoji da postavi realnija očekivanja i uskladi narativ sa praksom u preduzećima koja AI uvode oprezno i pragmatično.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.