Svi ga koristimo, a uništava zdravlje: Tihi neprijatelj u vašem domu

Na prvi pogled, bežični miš izgleda kao savršenstvo moderne tehnologije, nema kablova koji se zapetljaju, a pokreti su slobodni. Kada se sagledaju njegovi nedostaci, slika je manje idilična.

Svaki bežični miš emituje radio-talase kako bi komunicirao sa računarom, najčešće na frekvenciji od 2,4 GHz ili putem Blututa. Iako je ovo zračenje nejonizujuće i minimalno, njegova stalna prisutnost u prostoru - ponekad na svega nekoliko centimetara od vaših ruku, ili još zabrinjavajuće, pored spavajuće bebe - može delovati uznemirujuće ako se posmatra iz najcrnje perspektive.

Stručnjaci ističu da je ovo zračenje nejonizujuće, što znači da nema dovoljno energije da ošteti DNK ili izazove rak. Ipak, može se posmatrati kao stalna, tanka pozadina elektromagnetnih talasa u prostoru - neprimetna, ali konstantna. Kod osoba koje su posebno osetljive na elektromagnetne talase, ovo ponekad može izazvati blage senzacije, poput osećaja toplote u ruci ili laganog trnjenja, iako su takvi slučajevi izuzetno retki.

Talasi koji prolaze kroz sve

Elektromagnetni talasi koje bežični miš emituje prolaze kroz ruke, stolove, odeću, pa čak i kroz zidove i druge predmete u neposrednoj blizini. Njihov intenzitet opada s udaljenošću, ali ni najmanji delovi talasa potpuno ne nestaju.

Dok koristite miš, mikro-talasi prolaze kroz sve u neposrednoj okolini, uključujući i dete koje sedi u krilu ili spava pored stola. Za roditelje koji žele da minimizuju izloženost beba elektromagnetnom zračenju, ovo može biti izvor stresa, iako je naučni rizik minimalan.

Još jedan tehnički detalj koji se retko spominje je pulsiranje signala. Kod mnogih miševa komunikacija se odvija u vrlo kratkim intervalima, stotinama puta u sekundi, što znači da elektromagnetno polje "stalno treperi" u neposrednoj blizini korisnika.

Foto: Shutterstock

Odrasli praktično ne osećaju ovo pulsiranje, ali ono stvara neprekidan ritam energije koji može imati psihološki efekat - osećaj stalne, nevidljive prisutnosti, posebno u sobama gde je više bežičnih uređaja.

Zračenje nije jedina mana bežičnih miševa. Postoji nekoliko skrivenih nedostataka koji često prolaze neprimećeni:

🔷Pražnjenje baterija – svaki put kada zaboravite da napunite ili zamenite baterije, miš prestaje da radi u najgorem mogućem trenutku. Ništa ne kvari produktivnost kao trenutak kada kursora jednostavno nestane dok radite.

🔷Kašnjenje signala (latencija) - za prosečnog korisnika ovo je gotovo neprimetno, ali gejmeri i profesionalni dizajneri brzo primećuju da bežični miš može imati blagi “lag”, što utiče na preciznost i brzinu.

🔷Mogućnost smetnji - Wi-Fi mreže, Bluetooth slušalice, pa čak i mikrotalasne pećnice u blizini mogu izazvati trzanje kursora ili prekide u radu.

🔷Kvar signala ili gubitak veze - dok miš sa kablom uvek radi, bežični uređaj može iznenada prestati da reaguje ako dođe do smetnji ili ako se USB dongle pomeri.

🔷Veća cena i dodatni uređaji - bežični miševi su skuplji od klasičnih, a često zahtevaju USB dongle koji se lako može izgubiti, čime miš postaje potpuno neupotrebljiv.

Bežični miševi se mnogo češće kvare od modela sa kablom, jer svaki dodatni element koji omogućava bežičnu vezu, od Blutut čipa do USB dongla i interne elektronike, predstavlja potencijalnu tačku otkaza. Dok kablirani miš funkcioniše po jednostavnom principu "priključi i radi", bežični uređaj zavisi od sinhronizacije više komponenti, i svaki problem u tom lancu može dovesti do trenutnog prekida rada. Pražnjenje baterija, izgubljeni ili pomereni dongl, mikroprekidi u signalu - sve ovo može učiniti da miš prestane da reaguje u najneprikladnijem trenutku.

Ovaj problem se vremenom dodatno pojačava, jer je elektronika bežičnog miša složenija i osetljivija na fizičke udarce, padove ili vlagu nego kod kabliranog uređaja. Čak i kada miš deluje potpuno normalno, sitne interne greške mogu izazvati trzanje kursora, kašnjenje signala ili potpuni prestanak rada.

BONUS VIDEO