Telefon vam koči i baguje? Jedan trik ga vraća u život za minut

Jedna od stvari koja može primetno da ubrza telefon jeste brisanje keš memorije, odnosno privremenih podataka koje aplikacije neprestano stvaraju tokom korišćenja.

Svi smo bar jednom prošli kroz istu situaciju: telefon koji je nekad radio glatko i bez zastoja odjednom počne da usporava pri svakoj radnji. Aplikacije se pokreću sporo, tastatura reaguje sa zakašnjenjem, a baterija se prazni znatno brže nego ranije.

U takvim trenucima mnogi odmah pomisle da je vreme za novi telefon. Međutim, u većini slučajeva problem nije u starosti uređaja, već u nečemu mnogo jednostavnijem - nagomilanom "digitalnom smeću" koje se vremenom skuplja u sistemu.

Uklanjanje leš memorije čisti telefon

Kada koristite društvene mreže, pretražujete internet ili gledate video-sadržaje, telefon u pozadini skladišti sitne podatke kako bi sledeći put sve učitao brže. Na početku to pomaže, ali vremenom se ti fajlovi nagomilaju u velikom broju i počnu da opterećuju sistem.

Umesto da radi glatko, telefon tada mora da pretražuje ogromnu količinu nepotrebnih podataka, što dovodi do usporavanja, seckanja i povremenih bagova.

Najvažnije je da brisanje keš memorije ne utiče na vaše fotografije, poruke ili naloge. Brišu se samo privremeni podaci koje aplikacije mogu ponovo da naprave kada im zatrebaju. Zbog toga mnogi korisnici odmah primete poboljšanje - telefon počne da radi brže i fluidnije, gotovo kao nov.

Telefonu je potrebno da ima oko 10 odsto slobodnog prostora

Jedan od čestih razloga za usporavanje jeste to što ljudi vremenom gotovo potpuno napune internu memoriju uređaja. Kada nema dovoljno slobodnog prostora, sistem počinje da se muči - stalno premešta podatke i pokušava da pronađe mesto za nove fajlove, što direktno utiče na brzinu rada.

Zato se preporučuje da uvek ostane barem oko desetak procenata slobodne memorije, kako bi telefon mogao nesmetano da funkcioniše.

Foto: Shutterstock

Dodatni problem su aplikacije koje rade u pozadini i kada ih ne koristimo. Društvene mreže stalno proveravaju obaveštenja, druge aplikacije osvežavaju sadržaj, a sve to troši i memoriju i procesorsku snagu. Kada se na to doda i nagomilani keš, telefon počinje da se ponaša kao uređaj koji dugo nije restartovan - usporeno, zagušeno i bez tečnosti u radu.

Restartovanje takođe može mnogo da pomogne

Zbog toga mnogi IT stručnjaci kažu da je pametni telefon zapravo mali računar u džepu, a kao i svaki računar, i njemu je s vremena na vreme potrebno održavanje. Brisanje keš memorije, oslobađanje prostora i povremeno restartovanje mogu značajno da poboljšaju brzinu i stabilnost rada.

Restart je posebno koristan kada primetite da se telefon pregreva, baterija se neuobičajeno brzo prazni, aplikacije se gase same od sebe ili ekran reaguje sa zakašnjenjem na dodir. U takvim situacijama često je dovoljno samo ga isključiti i ponovo uključiti.

Stručnjaci čak preporučuju da se telefon restartuje bar jednom nedeljno, jer to pomaže sistemu da “odahne”, smanjuje sitne softverske greške i održava uređaj stabilnijim i bržim u svakodnevnom korišćenju.

Naravno, restart nije univerzalno rešenje za svaki problem. Ako je telefon spor zato što je memorija gotovo puna, instalirano previše aplikacija ili je baterija već istrošena, efekat će biti samo privremen. Ipak, u mnogim slučajevima upravo to predstavlja najbrži i najjednostavniji način da se primeti poboljšanje u radu uređaja.

Zanimljivo je da mnogi ljudi potroše stotine evra na novi telefon, iako bi postojeći mogao da radi skoro jednako brzo uz povremeno "čišćenje" sistema i osnovno održavanje. Ponekad je zaista dovoljna samo jedna mala navika da uređaj koji svakodnevno koristimo ponovo postane brz, fluidan i pouzdan.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.