Miševi pevaju kao operski pevači: Kako to da ih nikada do sada nismo čuli?

Da li ste znali da miševi pevaju? Ipak, njihove melodije su toliko visoke frekvencije, da su ljudskom uhu nečujne.

Kada pomislimo na pesmu u životinjskom svetu, obično nam na pamet padaju ptice, kitovi ili možda cvrčci. 

Miševi ne koriste glasne žice na način na koji ih koriste ptice. Umesto toga, oni proizvode ultrazvučne vokalizacije, odnosno tonove frekvencije iznad 20 kHz, što je gornja granica ljudskog sluha.

Istraživanja su pokazala da ove "pesme" nisu samo nasumični zvukovi, već su iznenađujuće kompleksne, brze i pune informacija.

Zašto mužjaci miševa "pevaju"?

Foto: Shutterstock

Poput mnogih drugih životinja, miševi koriste svoju muziku prvenstveno za udvaranje. Kada mužjak miš oseti miris ženke, on počinje da izvodi svoju "pesmu".

Naučnici su otkrili da je ova pesma neka vrsta serenade koja ima za cilj da privuče ženku.

Zanimljivo je da su pesme miševa dinamične i menjaju se u zavisnosti od konteksta. Kada mužjak započne pesmu, ona je relativno jednostavna.

Foto: Shutterstock

Međutim, ako se ženka približi, pesma postaje sve složenija, sa bržim ritmom i više raznolikih motiva.

Ova promena u "pevanju" predstavlja pokušaj mužjaka da impresionira ženku i pokaže joj da je dobar partner. Neki naučnici čak veruju da ženkama miševa privlače pesme koje su sličnije pesmama njihovih očeva.

Istraživanja i značaj

Foto: Shutterstock

Proučavanje pesama miševa je izuzetno važno za naučnike. Ove vokalizacije su slične ptičjim pesmama u smislu da imaju složenu strukturu i koriste se za društvenu interakciju.

Istraživači koriste miševe kao modele za razumevanje kako mozak kontroliše kompleksno ponašanje vezano za komunikaciju, što može pomoći u rasvetljavanju nekih aspekata poremećaja govora kod ljudi.

Dakle, sledeći put kada pomislite na miševe, imajte na umu da su oni mnogo više od sitnih glodara, oni su muzičari koji izvode nevidljive serenade, skrivene od naših ušiju, ali pune značenja u svetu koji je manji od našeg.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.