Bili su proglašeni mrtvima: Ono što tvrde da su videli ledi krv u žilama - a evo šta kaže nauka

Istovremeno, već decenijama ljudi koji su preživeli kliničku smrt ili bili na ivici života i smrti opisuju neobična, veoma jasna iskustva pojačane svesti i prisutnosti.

Naučni napredak tokom 20. i 21. veka značajno je promenio razumevanje smrti. Ta iskustva se često nazivaju "iskustva bliska smrti", iako taj pojam do sada nije bio precizno naučno definisan.

Međunarodni tim stručnjaka, predvođen dr Semom Parnijom sa Medicinskog fakulteta "NYU Grossman", objavio je prvi sveobuhvatni naučni konsenzus i smernice za proučavanje smrti i iskustava povezanih sa smrću.

Rad je objavljen u časopisu "Annals of the New York Academy of Sciences" i predstavlja prvi recenzirani dokument koji sistematski pristupa ovoj temi.

Šta su istraživači zaključili?

Foto: profimedia

Zahvaljujući napretku reanimacije i intenzivne nege, danas veliki broj ljudi preživi srčani zastoj ili kliničku smrt.

Procenjuje se da stotine miliona ljudi širom sveta imaju neka sećanja na iskustva tokom tih trenutaka. Ta iskustva, prema istraživanjima, imaju slične i ponavljajuće obrasce.

Prema navodima naučnika, ta sećanja ne liče na halucinacije, iluzije niti na iskustva izazvana psihoaktivnim supstancama.

Foto: Shutterstock

Umesto toga, ona imaju karakterističan tok koji uključuje osećaj odvajanja od tela i pojačanu svest, svest o sopstvenoj smrti, osećaj putovanja ka nekom odredištu, detaljan i smislen "pregled života", uz preispitivanje sopstvenih postupaka i odnosa prema drugima, osećaj boravka na mestu koje deluje poznato i prijatno, poput "povratka kući", i na kraju povratak u život.

Istraživači navode da ova iskustva često dovode do dugoročnih pozitivnih psiholoških promena i ličnog razvoja, piše "PR Newswire". 

Šta kažu preživeli?

Foto: Shutterstock

Mnogi ispitanici u istraživanjima dr Brusa Grejsona (University of Virginia) opisivali su iskustvo izlaska iz tela. Jedan pacijent je naveo:

"Nisam video vatru ni đavole, ali sam osećao ogroman teret krivice. Kao da sam proživljavao bol koji sam naneo drugima."

"Najstrašnija stvar nije bio bol, već osećaj da će to stanje trajati zauvek", rekao je drugi.

Jedan od ispitanika je doživeo pad bez kraja: "Imao sam osećaj da padam u bezdan. Nije bilo tla, nije bilo kraja. Samo strah."

"Gledao sam doktore kako rade na meni. Bio sam iznad svog tela i znao sam da sam mrtav, ali nisam osećao strah".

Iskustvo tunela je jedno od najčešćih opisa. U intervjuu za "The Independent", jedan pacijent koji je preživeo srčani zastoj rekao je:

"Bilo je kao da prolazim kroz tunel ka snažnoj, toploj svetlosti. Osećaj je bio miran i ispunjen ljubavlju."

Fenomen pregleda života često se pominje u studijama. U dokumentovanim svedočenjima objavljenim u američkim medijima, jedna žena je rekla:

"Kao da sam gledala film o svom životu. Videla sam sve, i dobro i loše, i razumela kako su moji postupci uticali na druge."

U nekim slučajevima, pacijenti su tvrdili da su mogli da reprodukuju delove razgovora medicinskog osoblja tokom reanimacije, iako su bili bez svesti.

Šta se dešava sa mozgom tokom smrti?

Foto: Shutterstock

Zanimljivo je da su pojedine studije pokazale pojavu gama aktivnosti i naglih električnih impulsa u mozgu u trenutku bliskom smrti.

Takva aktivnost se inače povezuje sa pojačanom svesnošću. Ovi nalazi dodatno podupiru tvrdnje ljudi koji opisuju lucidnost i jasnu svest tokom kliničke smrti.

Dr Parnia objašnjava da srčani zastoj nije isto što i srčani udar, već predstavlja završnu fazu procesa umiranja. Uvođenje kardiopulmonalne reanimacije (CPR) pokazalo je da smrt nije trenutni i apsolutni događaj, već proces koji u određenim slučajevima može biti preokrenut.

On ističe da moždane ćelije ne odumiru nepovratno u roku od nekoliko minuta nakon prestanka dotoka kiseonika, već se taj proces odvija tokom više sati.

Upravo to omogućava naučnicima da objektivno proučavaju fiziološke i mentalne procese povezane sa smrću.

"Ne postoji ovde i tamo, niti postoji tamo..."

Ingrid Honkala deli priču o svom iskustvu bliske smrti koje se dogodilo nakon što se kao dete utopila u rezervoaru za vodu u Bogoti, Kolumbija. Nakon što je napustila svoje telo, Ingrid opisuje osećaj mira i spokojstva dok ju je obasjavala svetlost na mestu gde vreme i prostor više nisu postojali.

 

 

Da li svest nestaje u trenutku smrti?

Foto: Shutterstock

Prema dosadašnjim dokazima, naučnici nisu uspeli da potvrde, ali ni da opovrgnu autentičnost i značenje iskustava koje pacijenti opisuju.

Iako ne postoji konačan dokaz da svest nastavlja da postoji nakon smrti, podaci ukazuju da fiziološki i kognitivni procesi možda ne prestaju u potpunosti u trenutku kada srce stane.

Istraživači smatraju da su potrebna dalja sistematska istraživanja kako bi se bolje razumelo kako svest funkcioniše i šta se zapravo dešava u trenucima umiranja.

Kakav uticaj ovo ima na medicinu?

Foto: Shuuterstock

🔷Etika i odluke o prekidu lečenja će se menjati

✔️Ako smrt nije trenutni događaj, to može imati implikacije na:

✔️definiciju moždane smrti

✔️odluke o prekidu aparata za održavanje života

✔️transplantacionu medicinu

Ovo su izuzetno osetljiva etička pitanja.

🔷Psihološka podrška pacijentima

Pošto mnogi ljudi imaju snažna iskustva tokom kliničke smrti, medicina sve više prepoznaje potrebu za:

✔️psihološkim savetovanjem nakon reanimacije

✔️razumevanjem dugoročnih emocionalnih promena

✔️edukacijom lekara da ova iskustva ne odbacuju automatski kao halucinacije

🔷Unapređenje reanimacije (CPR i post-resuscitaciona nega)

✔️Ako moždane ćelije ne odumiru odmah, već tokom dužeg perioda, to znači da postoji veći prozor za intervenciju.

✔️Razvijaju se nove tehnike koje poboljšavaju dotok kiseonika mozgu i smanjuju oštećenja nakon srčanog zastoja.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.