OVO JE NAJLAKŠI PUT DO BOGATSTVA! Milioner otkrio kako ni iz čega napraviti NEŠTO! Imao je 100 evra kad je krenuo, a sada...

Nejtan Latka samoostvareni je milioner koji je napisao knjigu "How to Be a Capitalist Without Any Capital" u kojoj je podelio nekoliko saveta o tome kako se obogatiti.

Latka je na računu imao samo 119 dolara (100 evra) kad je osnovao softversku kompaniju koja je pet godina kasnije procenjena na 10,5 miliona dolara. Danas mesečno ima oko 100.000 dolara pasivnog prihoda mesečno.

On danas tvrdi da novoostvareni bogataši ne igraju po "starim pravilima poslovanja koji slede masE". Umesto toga, tvrdi on, slede ova četiri pravila:

Nemojte se fokusirati na samo jedan posao ili poduhvat

Standardni savet da se postane stručnjak u jednom polju daje osobi jednu tačku za propast.

Kada inženjer gradi most, ne želi da se sruši zbog samo jedne tačke, ako vetar sruši jedan kabl, postoji još 200 kablova koji drže most.

Zbog toga ne možete graditi bogatstvo oko samo jedne stvari, jer ako ta jedna stvar ne uspe, propali ste.

Latka preporučuje da vreme rasporedite u razmeri 80-20. "80 odsto vremena posvetite jednom većem projektu, a 20 odsto na ostala dva projekta", napisao je.

Kopirajte konkurenciju

"Smišljanje neke neverojatne nove ideje nije pravi put ka bogatstvu", tvrdi Latka. "Ključ bogaćenja je da kopirate druge i samo dodajte nešto svoje tim idejama" – savetuje. Kao primer navodi Facebukovo, odnosno Instagramovo kopiranje Snapčata u obliku Storija.

Nemojte postavljati ciljeve

Latka kaže da su ciljevi besmisleni jer jednom kad ih ostvarite, više nećete imati čemu da stremite i postaće vam dosadno.

"Moraćete ponovo da se motivišete da sebi zadate cilj. Mnogo je bolje svakog dana raditi na sistemu koji će vam svakodnevno davati nešto čemu ćete se radovati", smatra on.

"Prodajte krampove kopačima zlata"

Latka smatra da treba zaraditi na radu drugih. To je uporedio sa zlatnom groznicom u SAD-u.

"Rudari su se susretali s groznim uslovima dok su putovali na zapad. Nakon što su stigli, shvatili su da im trebaju krampovi da bi bolje kopali. Pa su se drugi zaputili tamo i rudarima prodavali krampove i tako se obogatili s manje napora. Ako je, recimo , velika ponuda dostava hrane, nemojte se pokušati takmičiti s njima nego im ponudite nešto od čega oni svi zavise", kaže on.