OVO JE NAJOPASNIJE MESTO NA PLANETI! Znate li priču o najzagađenijem jezeru? Sat vremena na obali znači SIGURNU SMRT!

Da li ste čuli za jezero Karačaj u Rusiji, zvanično najzagađenije mesto na planeti?

Na prvi pogled lepo jezerce, smešteno na jugu Urala, u zapadnom delu Rusije, zapravo je najotrovnije mesto na planeti. Još u doba Sovjetskog Saveza, u ovo jezero se odlagao radioaktivni otpad iz fabrike za preradu nuklearnog otpada. Fabrika se zvala Majak, a nalazila se u blizini grada Ozjorska, tadašnjeg Čeljabinska.

Foto: printscreen you tube Paranormal 5

Današnji Ozjorsk je zatvoren grad, smešten u Čeljabinskoj oblasti. U doba nakon Drugog svetskog rata, kada je SSSR razvijao svoj atomski program, baza, smeštena u ovom gradu koji je bio opasan električnom ogradom i stražom, brojala je nekoliko hiljada naučnika i inženjera. U sklopu baze nalazila se i tajna fabrika plutonijuma u kojoj je 19. juna 1948. godine pušten u pogon prvi reaktor, da bi 29. septembra 1957. godine izbila i jedna od najtežih nuklearnih katastrofa. Posledice ove katastrofe su bile ogromnih razmera, ali se o njima nije mnogo znalo punih 30 godina. Podaci su čuvani u tajnosti!

Ova unklearna nesreća nazvana je – Kištimska katastrofa. Razlog što je dobila baš to ime, a ne ime po mestu u kom se zaista i dogodila, desio se zbog toga što ni Ozjorsk ni Majak nisu postojali na karti, tj. jesu, ali su se vodili pod kodnim imenima, odnosno poštanskim brojevima: Čeljabinsk 40, odnosno Čeljabinsk 65. Dakle, nesreća je dobila ime po najbližem mestu ucrtanom na  mapi.

Foto: printscreen you tube Paranormal 5

Tek 1990. godine, skinuta je oznaka tajnosti sa dokumenata u vezi sa ovim događajem. Posebnim dekretom, tadašnji predsednik Rusije, Boris Jeljcin, učinio je ovu oblast dostupnu istraživanju naučnika. Naučnicima nije mnogo trebalo da je proglase najzagađenijim i najopasnijim mestom na čitavoj planeti!

Tog septembra 1957. godine, eksplozijom je ispušteno 70 tona radioaktivnog otpada, u vazduh, u visinu od 2.000 metara, što je ekvivalent četvrtini radijacije iz Černobilja. Oblak prašine je ubrzo raširio čestice celzijuma i stroncijuma u radijusu od 23.000 kilometara i tom prilikom je zagadio svo okolno tlo i pitku vodu. A upravo je to tlo i tu vodu koristilo čak  270.000 građana ove oblasti.

Ovo zlosrećno jezero je akumuliralo 120 miliona tona radio – izotopa. Poređenja radi, 1986. godine, Černobilj je u atmosferu izbacio „samo“ 1 milion radio – izotopa.

Analize lekara pokazale su da danas u ovoj oblasti ljudi češće od od bolesti raka (21% češće), leukemije (41% češće), a čak četvrtina novorođene dece dolazi na svet sa nekim urođenim defektom.

Lokalna reka po imenu Teča koja protiče nedaleko od postrojenja, ali i nedaleko od naseljenog regiona, bila je toliko zagađena radioaktivnim otpadom, da je čak 65% stanovništva imalo simptome radijacijske bolesti. No kako je sve navedeno decenijama bila zabranjivana tema, doktori koji bi pregledali stanovništvo (koje nije imalo predstavu šta se dešava) nisu smeli da konstatuju radijaciju, već su to nazvali „specijalnom bolešću“.

Danas je ova regija pretežno nenaseljena, a preostalo stanovništvo nikada nije saznalo koliki je realan nivo radijacije u prehrambenim proizvodima domaće proizvodnje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.