Znate li šta je SINDROM PETRA PANA? Mogu ga imati i žene i muškarci! Razmislite šta ovaj šarmantni dečak iz bajke SIMBOLIZUJE U REALNOM SVETU!

Lepršavost u ponašanju ume da bude simpatična, ali kada neko odbija da odraste, uprkos godinama, simpatije prema detinjem izrazu počinju da se tanje.

To što stalno menja radna mesta, zanimanja, partnere i prijatelje, poriče odgovornost, posvećenost i lojalnost u bilo kom odnosu, tvrdeći da baš tako treba, prestaje da bude stvar traženja sebe. Sigurno poznajete bar jednu takvu osobu, ali vam je teško da je povežete sa Petrom Panom, junakom iz sveta bajki, po kojem je nazvan sindrom bega od odrastanja.

Kako se on manifestuje, šta ga uzrokuje i kako se prevazilazi?

Anđelka Jeličić, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut kaže da sindrom Petra Pana ne predstavlja medicinsku dijagnozu, ali se koristi za označavanje seta ponašanja kojima je neodgovornost zajednička karakteristika.

– Oba pola, a ne samo muškarci, mogu da ispoljavaju takve simptome. Prostor za beg od realnosti ostavljen je kroz previše česte promene poslova ili nepuno radno vreme. Procena potencijala je nerealna, kao i planovi za njihovo ispoljavanje, jer sve liči na sanjarenje. Javlja se i neadekvatno reagovanje na stresne situacije, kao i neodgovornost, nestalnost, egocentrično ponašanje, odlaganje obaveza i životnih zadataka i nezreli mehanizmi odbrane.

Foto: Youtube printscreeen/ Alicia Welsford

Neispunjena obećanja

Kada kažemo Petar Pan, odmah pomislimo na šarmantnog dečaka iz bajke i njegovu Zvončicu. Ali šta on zapravo simbolizuje u realnom svetu?

– U nama je svima dobro poznata ličnost kroz koju se otvara prozor, baš kao u priči, ka svetu privlačne fantazije samodovoljnosti, omnipotencije i večnog detinjstva. Realnost vremena koje protiče može se zanemariti. Ovakav svet je sigurno privlačan i posmatraču, bez obzira na strah od njegove lepršavosti i nestalnosti. Petar Pan može uleteti i izleteti iz opasnosti, konflikta. Sam pravi planove i rasporede, kreira ko će biti članovi njegove porodice, ali ne na društveno prihvatljiv način, već privlačenjem drugih izgubljenih dečaka, koji možda ne žele da budu jednako izgubljeni kao on. Ovako opisan, Petar Pan je, bar na trenutak, svakome privlačan. Ipak, uranjanje u hirovitost i uspomene iz detinjstva, prepreke su suočavanju sa realnošću sopstvenog postojanja – objašnjava terapeut.

Šta se dešava?

Zapravo je reč o šoku koji osoba doživljava prelazeći iz faze kada je roditelj činio sve, a ona bila zaštićena i izolovana od bilo kakvih dužnosti i odgovornosti, u poglavlje kada mora sama da se pobrine za sebe. Kao reakcija na to može da se javi izbegavanje obaveza i konstantna očekivanja od drugih, što sprečava prelazak u stadijum funkcionalne odrasle osobe.
Nepouzdanost kao konstantan obrazac ponašanja je ovde nužnost. Obećanja se ne ispunjavaju i postoji mnoštvo opravdanja zašto nešto nije učinjeno.

Foto: Shutterstock

Idealizovanje prošlosti

Teškoće sa vezivanjem su jedan od mogućih izraza osoba sa sindromom Petra Pana. One često menjaju partnere, ali se dešava i da ukoliko dobiju bezuslovnu ljubav, jednaku roditeljskoj, ostanu samo sa jednim. Međutim, takva veza sama po sebi ne znači rast i razvoj. Naprotiv, sputavajuća je za oba partnera.

– Ukoliko se stvari ne odvijaju na način na koji osoba to želi, može da postane uznemirena, ljuta, otvoreno iskazuje frustracije ili se nosi sa stresom na nezdrave načine (kroz zloupotrebu alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci) – objašnjava specijalni pedagog.

Nedostatak discipline i granica tokom odrastanja može da bude jedan od uzroka sindroma. Previše zaštitnički roditeljski odnos prema detetu uz izostanak učenja o životnim veštinama, nekad dovedi do izbegavanja odgovornosti.

– Do sindroma Petra Pana može doći i ukoliko je procena ličnih kapaciteta u neskladu sa realnim postignućima, odnosno kada postoji ekonomska nesigurnost. Uostalom, problem predstavlja i nedostatak veština za odraslo doba, što nema veze sa nivoom obrazovanja. Plaćanje računa, kazni, pravilno raspolaganje prihodima i slično, teme su koje se ne obrađuju u školama i na fakultetima. Ali obrazovanje, ipak, ima značajan uticaj kroz učenje o odgovornosti, ulaganje truda, izlaganje frustracijama i raspolaganje vremenom – poručuje sagovornica.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.