Za brodolom “Beogradskog Titanika” na Dunavu kod Kalemegdana u kojem je stradalo više od 100 ljudi zvanično je okrivljena “viša sila”

I posle 69 godina od tragičnog potonuća broda “Niš” koji je tog 09. septembra zaplovio od Savskog pristaništa ka Zemunu i dalje je nepoznat tačan broj poginulih, kao i uzrok nesreće, a i o daljoj sudbini broda koji je sutradan izvučen sa rečnog dna postoji nekoliko verzija

U to vreme jedini most preko Save bio je zatvoren zbog popravke, pa se na drugu obalu stizalo preko pontonskog mosta koji su se povremeno razmicali da bi propuštali brodove. Iz Zemuna u Beograd, i obratno, putovalo se i brodovima "Niš“ i "Zagreb“, koji su mogli, zvanično, da prime po 60 putnika.

Brodom su putovali uglavnom đaci, studenti i radnici, a zbog radova na mostu i prekida u korišćenju pontona veliki broj građana koristio je ovaj brodski prevoz. Zato su se stvarale gužve, pa je posada na brod ukrcavala i više putnika nego što je bilo dozvoljeno.

Videvši da se brod dupke puni kao i da se sprema nevreme, kapetan broda Ferdinand Nobilo dobio je dozvolu da isplovi nešto ranije kako bi izbegao oluju.

 

Orkanski udar kod Velikog ratnog ostrva označio je početak borbe za život

 

Tako je "Niš“ već u 13 sati i sedam minuta isplovio, ali ga je svega koji minut kasnije, kod Velikog ratnog ostrva zahvatila, oluja s kišom, gradom i vetrom, koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara na sat. Prema kasnijem saopštenju policije, udar vetra prevrnuo je brod u 13 sati i 12 minuta, a pod naletom vode preko palube već za nekoliko narednih minuta potonuo je na dno koje je tu na dubini od 14 metara.

Foto: printscreen youtube

- Odlučio sam da krenem ranije zbog toga što su putnici stalno dolazili na brod, da ga tako ne bih preopteretio - izjavio je Nobilo posle nesreće, ali po svbemu sudeći tnije uspeo u tome. Postoji podatak da je toga dana prodato 106 karata, a pretpostavlja se da je na brodu bilo čak 150 putnika.

Da zlo bude veće, krijući se od padavina, najveći broj njih sakrio se u brodskom salonu ispod palube gde je bio zarobljen. Preživeli putnici ispričali su da su kapetan i mašinista broda Dušan Jovanović izvlačili putnike razbijajući prozore i lomili daske koje su dobacivali ljudima koji su već bili u vodi.

Foto: maritime-executive.com

- Ništa se nije videlo, Dunav je bio zamagljen… Jedva sam video konturu broda kroz kišu i grad. Najednom je, slično zvuku automobilske sirene počela, sirena sa broda isprekidano i brzo da daje signal za pomoć. Glas sirene je umukao, brod je bio još na površini, ali je već počeo da tone… Sa reke se začuo očajnički krik ljudi... Kiša i grad su bezdušno tukli... Na vodi su se crnele samo ljudske glave, bilo ih je šezdesetak... - objavila je "Politika" 12. septembra 1952. svedočenje Svetislava Marjanovića, koji je pecao na obali Save ispod Kule Nebojše i bio očevidac tragedije.

Videvši šta se dešava, upinjući protiv vetra koji se ubrzo smirio, u pomoć su sa kopna odmah krenuli lađari i ribari sa desetak čamaca. Vadili su ljude iz uzburkane vode, ali, nažalost, mnogi brodolomci nisu dočekali pomoć.

 

Razrednoj spasao život učenik kojeg je oborila na popravnom

 

- Padao je grad neverovatne veličine, veći nikad u životu nisam video. Ljudi koji su oko mene plivali samo bi odjednom jauknuli i potonuli. Ja sam u vodi napipao šešir jednog od tih nesrećnika, natukao ga na glavu da se zaštitim od grada i nastavio da plivam do Nebojša kule - svedočio je u to vreme student Miša Grkinić, koji se u poslednji čas ukrcao na brod i krenuo kod majke na ručak. U gornjem salonu sreo je razrednu iz gimnazije Emiliju Katić. Pričao joj je o ispitu iz meteorologije i u šali rekao da će biti nevreme. Istog trena brod je zahvatila nezapamćena oluja. U nastalom metežu dok je brod tonuo Miša je kao dobar plivač uspeo da se snađe i dopliva do obale, a profesorku Katić spasao je pionirski instruktor Vasa koga je ona prethodne godine oborila na popravnom ispitu. Sat koji je toga dana nosio na ruci I koji je stao u kobnim trenucima Miša Grkinić nikada nije popravio.

Foto: Printscreen You Tube

Zemunac Dragoljub Dimitrijević na dan nesreće saznao je da je postao otac, pa je otišao u Beograd da kupi poklone, koje nije uspeo da uruči, niti da vidi bebu - nastradao je u brodolomu. Zabeleženo je da se nekoliko neplivača spaslo, kao i da se više dobrih plivača udavilo, pre svega zbog velike panike koja je zahvatila putnike. Tako se obale dokopala i Ana Bajzert, radnica tekstilne fabrike "Sutjeska“, koja uopšte nije znala da pliva. A druga jedna devojka uspela je da dopliva do obale, ali je tamo, minut kasnije, umrla. Neki major je plivao jednom rukom do obale, spasavajući dete, da bi tek na obali video da je tuđe. A njegovo je, zajedno s majkom, ostalo u vodama Dunava...

Foto: Arhiva

Na mesto tragedije ubrzo je došla ekipa doktora sa Vojnomedicinske akademije, a nešto posle njih i ministar policije Aleksandar Ranković, kao i članovi srpske Vlade Jovan Veselinov i Slobodan Penezić Krcun.

Prema pisanju "Borbe" od 11. septembra 1952. u kabinu potonulog broda prvi je ušao ronilac Bogoljub Perić. Zatekao je stravičan prizor. Preminuli mornar čvrsto je držao katarku broda, a oko njega se nalazilo 55 beživotnih tela, od toga sedmoro dece.

Foto: printscreen: imdb.com

Iz dunavskih talasa spaslo se svega tridesetak utopljenika, među kojima i glumica Alenka Rančić, kasnije poznata po brojnim televizijskim, filmskim i pozorišnim ulogama, među kojima i i po rolama u filmovima “Dečak I violina”, “Kad budem mrtav i beo”, “Buđenje pacova”, “Nacionalna klasa”...

 

Kako je za svega tri minuta brod potonuo odvevši u smrt više od 100 ljudi?

 

Jedno od objašnjenja bilo je da je nešto ranije parna mašina na "Beogradskom Titaniku" zamenjena modernijim i znatno lakšim dizel-motorom. To je pomerilo težište broda. Ali s obzirom da je brod bio puniji i samim tim teži nejasno je kako se to odrazilo na njegovu stabilnost.

Vremenske neprilike su svakako bile od presudnog uticaja na ovu tragediju. Nevreme u Beogradu, tog 9. septembra 1952. godine, ušlo je u anale meteorologije. Pluviogram, dijagram koji meri intenzitet padavina, u vreme potonuća broda "Niš" pokazao je čak 80 milimetara padavina za 20 minuta, odnosno 4 milimetara u minutu. Takav intenzitet padavina redak je i u trajanju od jednog do dva minuta, a naročito ako je to srednja vrednost za 20 minuta.

Sumnjalo se i da je kapetan Nobilo izveo loš manevar i svojom greškom u upravljanju doveo do tragedije, zbog čega je bio priveden.

Foto: YoutubePrintscreen

Ipak, državna specijalna komisija zaključila je da je za nesreću kriva "viša sila" i niko nije optužen za nesreću.

Vlada Jugoslavije proglasila je trodnevnu žalost, a Državni osiguravajući zavod izdao je saopštenje u kome obaveštava porodice žrtava da su svi putnici bili osigurani, te da će za svakog nastradalog biti isplaćena odšteta od 50.000 dinara. Vlada je obećala i da će pomoći deci koja su ostala bez roditelja i porodicama koje su ostale bez hranioca.

 

Kakva je bila dalja sudbina "Beogradskog Titanika"?

 

Brod dizalica "Soča" je istoga dana krenula da izvlači potonulu lađu. "Niš" je, posle velikih muka i bez većih oštećenja, izronio oko četiri sata posle ponoći, a tek u pola osam izjutra, izvučena je i poslednja žrtva.

Foto: Muzej nauke i tehnike

Postoje različite verzije o tome šta se dalje dešavalo sa brodom "Niš". Jedna od njih, možda i najverovatnija, jeste da je, posle rekonstrukcije, brod dobio novo ime "Senta" i plovio na redovnoj trasi Smederevo - Kovin i to sve do 1956. godine. Navodno je, krajem sedamdesetih, isečen u delove u pančevačkom "Brodo-remontu".

Međutim, ima i onih koji veruju da je "Niš" ofarban u crno, da su mu nakačeni plovci na bokove i da, pod drugim imenom, i dalje brodi od novosadskog "Štranda" do Sremske Kamenice.

Postoji i tvrdnja jednog od najstarijih beogradskih alasa Bobana Maleševića koji smatra da je potonuli “Niš” zapravo brod koji i danas plovi pod imenom “Kovin” i koji se može videti na beogradskim rekama.

Foto: Printscreen You Tube/BAlkan info

A postoje i teorije o baksuznom dunavskom 9.septembru. Istoga dana ali 2019. godine takođe na Dunavu tragično je vozeći kajt kod Velikog ratnog ostrva nastradao poznati muzičar Dalibor Andonov Gru. Njega je, prema svedočenjima, iznenada sa padobranom podigao i poklopio jak vetar, i došlo je do pada koji je završio tragično.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Miodrag iz Peći

pre 3 godine

U tom brodu je poginuo i otac mog dobrog prijatelja i komšije oficir vazduhoplovstva Mijatović. Zanimljivo je da mu se tog kobnog dana rodila ćerka Gordana.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari