MISTERIJA "JUGOSLOVENSKOG TITANIKA" NIKADA NIJE REŠENA! Poginulo 30 članova posade, preživela dva čoveka, OSTACI NIKADA NISU PRONAĐENI!
Podeli vest
I posle bezmalo pola veka ne znaju se zvanični razlozi tragično nestalog ponosa pulske i jugoslovenske brodogradnje koji je sa radara nestao uoči dočeka nove 1976. godine u "ozloglašenom" Đavoljem moru
Jedan brod u bivšoj Jugoslaviji, „Berge Istra”, tada najveće plovilo koji je SFRJ napravila za bogatog norveškog brodovlasnika, poznat i kao „jugoslovenski Titanik”, potonuo je pre 46 godina u jednoj od najgorih pomorskih nesreća tog vremena.
Dokumentarni film 'Berge Istra' reditelja Dražena Majića, koji uz Zorana Angeleskog potpisuje i scenario filma, biće prikazan u petak uveče u sklopu 67. Pulskog filmskog festivala u pulskoj Areni, nadomak nekadašnjeg brodogradilišta Uljanik gdje je 1972. godine brod izgrađen.
03.09.2020
14:27
Te noći 30 članova posade izgubilo je život, za njega je isplaćena rekordna odšteta osiguranja, a iza njega su ostale brojne špekulacije i teorije zavere.
Sa bocom šampanjca, najveći i tehnološki najsloženiji brod koji je SFRJ u to vreme napravila, koji je mogao da prevozi i naftu i rudu gvožda, u more je 1972. godine ispratila kuma, prva dama nekadašnje SFRJ, Jovanka Broz.
Četiri godine kasnije tanker je potonuo i to je bila jedna od najgorih pomorskih nesreća u to vreme, a brojne spekulacije i teorije zavere u vezi sa tankerom pokušao je da pre godinu dana rasvetli dokumentarni film „Berge Istra”, autora Dražena Majića i Zorana Angeleskog, koji je prikazan na Pulskom filmskom festivalu.
Priča broda „Berge Istra” počinje sa geopolitičkom situacijom tog vremena, pošto zbog rata Egipta i Izraela nafta iz Persijskog zaliva nije mogla do Evrope Suecskim kanalom, nego dužim putem, oko Afrike, a za to su zbog većih troškova bili potrebni veći tankeri, i od 200.000 tona.
U to novo tržište s početkom 1970-ih ulazi i SFRJ, sa pulskim brodogradilištem i izradom takvih tankera za Bergesen, jednu od dve najveće norveške brodovlasničke kompanije.
Jugoslavija je bila je ponosna na pulski Uljanik, a norveški brodovlasnik Sigval Bergensen naručuje seriju od pet brodova i daje im imena prema istarskim toponimima: Berge Istra, Berge Adria, Berge Vanga, Berge Brioni.
Ni kuma Jovanka nije uspela da se izbori protiv maleroznog porinuća u vodu
Na dan porinuća Berge Istra, cela Pula bila je tu da vidi „grdosiju” koja će biti porinuta u more.
Međutim, dan je bio hladan, mazivo se stvrdnulo, sekcija je bila preteška, pa se trup na navozu jedva pomakao i skliznuo samo 15-ak metara, a tada u pomoć pristižu stručnjaci JNA i tačkastim miniranjem pripadnici jugoslovenske mornarice uspevaju brod da pomere s mesta.
Uprkos tom početnom pehu, Berge Istra, koju je Bergesen preuzeo kao i druge naručene brodove, verovatno bi pala u zaborav, da nije bilo pomorske tragedije koja se dogodila četiri godine kasnije, najverovatnije, u poslednjim satima 1975. godine.
Brod Berge Istra plovio je sa 32 člana posade, pripadnika sedam nacija, na putu iz luke Tubarao u Brazilu do Japana sa tovarom rude gvožda, kada je 30. decembra 1975. iznenada izgubljen kontakt s plovilom u Tihom okeanu, blizu filipinskog ostrva Mindanao. Brod se, preciznije, nalazio u Đavoljem moru, poznatijem i kao Zmajev trougao, području u Pacifiku koje leži tačno nasuprot "čuvenog" Bermudskog trougla pa se smatra njegovim pandanom.
Narednih nekoliko dana nije se ništa dešavalo, a kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, postalo je jasno da nešto nije u redu, i tek tada Norvežani alarmiraju diplomatsku službu, za nestanak saznaju i novinari, jugoslovenski mediji puni su dramatičnih naslovnica, a kuloari puni maštovitih spekulacija.
U jednom trenutku, čini se da su nađeni ostaci broda, ali ispostavlja se da ne pripadaju Berge Istri i na kraju 16. januara potraga se obustavlja.
Brodolomnici pronađeni slučajno, tri dana posle obustavljanja potrage
Tada će se dogoditi još jedan od preokreta u priči o Berge Istri -19. januara japanski ribari u moru pronalaze splav za spašavanje sa dvojicom izgladnelih i žednih španskih pomoraca sa Berge Istre.
Imeldo Bareto Leon i Epifanio Perdomo Lopez, koji su i danas živi i borave na španskom ostrvu Tenerifi, čuvaju i splav kojim su se spasili, jedini su preživeli nesreću zato što su u trenutku eksplozije bili zauzeti poslom na pramcu broda.
Oni su svedočili da su začuli prvo jaku, a potom i dve slabije eksplozije, koje su prelomile brod koji je brzo počeo da tone.
Našli su se na splavu gde ce provesti idućih 20 dana sa minimalnim zalihama vode i hrane, gledajući se podozrivo, zato što je Epifanio Perdomo, da bi izbegao da ga drugi pomorci zlostavljaju, proširio po brodu priču kako je ubio čoveka i bio u zatvoru devet godina zbog toga.
Bareto, koji je verovao u tu glasinu i strahovao da ga Perdomo ne ubije kako bi prisvojio zalihe i čim mu se ukazala prilika, bacio je u more jedini ubojiti alat koji su imali, nož i makaze.
Teorije o nestanku broda: od pirata do vanzemaljaca i podvodnog vulkana
Dok dvojica Španaca nisu pronađena, krenule su spekulacije oko sudbine „Berge Istra”.
Vladalo je masovno uverenje da su brod zbog otkupnine oteli pirati, tvrdilo se da je brod stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda, rakete, čak i vanzemaljaca, a direktor Bergesena Stageland iznosio je verziju kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana.
Jugoslavijom se proširio masovni „pouzdani glas” da je norveški vlasnik brod namerno potopio zbog osiguranja, pošto je za Berge Istra isplaćen iznos Lojdove odštete u današnjoj vrednosti od 82 miliona dolara, ali brod je vlasniku donosio puno novca.
Ipak, Bergesenu se zamera da je slučaj zataškavao, da nije dozvolio pravu istragu i time omogućio da se slična tragedija ponovi, što mu se i desilo tri godine kasnije.
Repriza četiri godine kasnije: isti tip broda, isti proizvođač, isti vlasnik
Njegov brod Berge Vanga, istog tipa kao Berge Istra, sagrađen takode u tadašnjoj Jugoslaviji u Uljaniku, u oktobru 1979. godine, plovio je iz Brazila na istok kada je kod ostrva Tristan da Kunja nestao, a ovaj put niko od pomoraca nije preživeo.
Projektant broda Klasić odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok, i tvrdi da je jedini razlog ove tragedije, varenje na palubi, što su potvrdili i preživeli Španci sa Berge Istra, jer eksplozija se dogodila dok je na palubi broda radio varilac, što je prouzrokovalo da eksplodiraju ostaci nafte u teretnom delu sa rudom gvožda.
Kapetan Berge Vange odbio je naređenje da tokom plovidbe rade varioci, ali je u brazilskoj luci on zamenjen, a novi zapovednik to dozvoljava i zbog toga je sa celom posadom i brodom nastradao.
Odgovor na pitanje da li je „Berge Istru” potopio „nestručni” socijalizam ili „pohlepni” kapitalizam možda leži u činjenici da je Bergensen, kako bi svoje brodove eksploatisao što efikasnije, brodska postrojenja servisirao i dograđivao tokom plovidbe.
Delom i zbog dve nesreće jugoslovenskih brodova, od 1970-ih je varenje na tankerima zabranjeno, nikada se više nisu gradili kombinovani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom, prenosi Tanjug.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dokumentarni film 'Berge Istra' reditelja Dražena Majića, koji uz Zorana Angeleskog potpisuje i scenario filma, biće prikazan u petak uveče u sklopu 67. Pulskog filmskog festivala u pulskoj Areni, nadomak nekadašnjeg brodogradilišta Uljanik gdje je 1972. godine brod izgrađen.
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Večeras od 21 čas Informer TV uživo je prenosio intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića za TV Hepi. Sa predsednikom je u emisiji “Ćirilica” razgovarao voditelj Milomir Marić.
Predsednik Aleksandar Vučić govorio je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji o američkim izborima i rekao da su ovo možda najvažniji izbori u istoriji čovečanstva.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić gostovao je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji u kojoj je govorio o aktuelnoj ostavci Gorana Vesića, kao i odnosima sa svojim stranačkim kolegom.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
B.N. (75) nakon svađe drvenom palicom udario poznanika Predraga L. (66) u glavu i na mestu ga ubio. Posle zločina ubica pobegao, ali je ubrzo pronađen i uhapšen.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
Generalni direktor Crvene zvezde i predsednik SD Crvena zvezda, Zvezdan Terzić, pri dodeli nagrada mladim sportistima crveno-belih sportskog društva, on je klicima poručio da bi trebalo da se ugledaju na trenutno najboljeg igrača sveta, Rodrija, a ne na asa Real Madrida Vinisujusa Žuniora.
Švedska ekološka aktivistkinja Greta Tunberg danas je učestvovala na protestu protiv navodne izborne prevare u Gruziji, na kojima je pobedu proglasila vladajuća stranka Gruzijski san koja se smatra proruskom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Na predstojećim izborima u SAD vodi se borba za svaki glas, uključujući i različite demografske grupe. Skaj njuz piše da tri grupe birača, koje su tradicionalno podržavale demokrate, ovog puta mogu narušiti šanse Kamale Haris protiv Donalda Trampa.
Sud u Ukrajini doneo je odluku da uključi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postupak po tužbi protiv ukrajinskog parlamenta, kojim se zahteva raspisivanje predsedničkih izbora u zemlji, izjavio je poslanik Vrhovne rade, Aleksandar Dubinski.
Ukrajinske snage uspostavile su glavnu liniju odbrane u delu Zaporoške oblasti koji drže pod kontrolom, u mirnim gradovima, izjavio je za RIA Novosti predsednik komisije Javne komore Ruske Federacije za pitanja suvereniteta i kopredsednik koordinacionog saveta za integraciju novih regiona, Vladimir Rogov.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Stefan Đurić Rasta trudi se da svoju porodicu ne pokazuje u javnosti. Međutim, reper je danas, 4. novembra, imao divan povod da objavi nikada viđene porodične fotografije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.