Kineski naučnici dokazali da na Mesecu možemo uzgajati biljke - pa čak i duvan!

U velikom koraku napred ka uspostavljanju održivih baza na Mesecu, kineski naučnici su otkrili metod za pretvaranje lunarnog tla u plodno tlo za uzgoj biljaka.

Ako čovečanstvo ikada bude trebalo da uspostavi dugoročne baze na Mesecu. Postojaće potreba za redovnim izvorom hrane. Nije praktično misliti da možete posaditi kukuruz ili pšenicu u običnom lunarnom tlu u plastenicima na Mesecu i očekivati veliki usev – ili bilo koji usev uopšte. Ali naučnici preduzimaju korake ka tome da poljoprivredu na Mesecu učine realnom mogućnošću.

Kineski istraživači su rekli da su pronašli način da negostoljubivo mesečevo tlo pretvore u plodno, uvođenjem bakterija koje povećavaju dostupnost fosfora, važnog hranljivog materija za biljke.

Oni su izveli eksperimente uzgajanja rođaka duvana koristeći simuliranu mesečevu zemlju, tačnije nazvanu lunarni regolit, u laboratoriji u Kini. Otkrili su da takvo zemljište tretirano sa tri vrste bakterija proizvodi biljke sa dužim stabljikama i korenom, kao i težim i širim grozdovima listova u poređenju sa istim zemljištem bez mikroba. Dejstvo bakterija, kažu istraživači, učinilo je tlo kiselijim. Ovo rezultirajuće okruženje niske pH vrednosti izazvalo je rastvaranje nerastvorljivih minerala koji sadrže fosfate i oslobađanje fosfora u njima, povećavajući dostupnost fosfora za biljke.

U studiji objavljenoj prošle godine, istraživači u Sjedinjenim Državama uzgajali su cvetajući korov pod nazivom Arabidopsis thaliana u 12 kontejnera veličine naprstka, od kojih je svaki nosio gram prave mesečeve zemlje prikupljene tokom NASA misija pre više od pola veka.

Foto: freepik

 

Arabidopsis, takođe nazvan "thale kres", je biljka koja se široko koristi u naučnim istraživanjima. U toj studiji, Arabidopsis jeste rasla, ali ne tako snažno u lunarnom tlu kao u vulkanskom pepelu sa Zemlje koji se koristi u komparativne svrhe, što sugeriše da bi lunarnom tlu trebalo malo pomoći da postane plodnije.

Novo istraživanje uključivalo je "bent", naučni naziv Nicotiana benthamiana, još jednu biljku koja se često koristi u istraživanju i bliski je srodnik duvana.

Studija je koristila simulirani regolit, a ne stvarnu stvar, jer je pravog lunarnog tla, kao što se moglo zamisliti, nedovoljno na Zemlji. Istraživači su koristili vulkanski materijal sa planina Čangbaj u kineskoj provinciji Jilin da bi stvorili zemljište sličnih hemijskih i fizičkih svojstava kao lunarni regolit.

Foto: Shutterstock

Naučnica Jitong Ksja, koja je istraživač sa kineskog Poljoprivrednog univerziteta u Pekingu i glavni autor studija navela je da važnost ovih otkrića je da ćemo možda moći da koristimo ove mikrobe da pretvorimo lunarni regolit u bio-prijatan supstrat za uzgoj biljaka u budućim lunarnim staklenicima i bazama.

- S obzirom na ogroman naučni i ekonomski potencijal Meseca, u budućnosti ćemo morati da postavimo lunarne baze sa ljudskom posadom. Ali kako da obezbedimo hranu, kiseonik i vodu za članove posade? Naravno da ih možemo preneti na Mesec do rakete, ali to je ekonomski neodrživo. Staklenik za uzgoj biljaka na Mesecu mogao bi u velikoj meri da smanji potrebu za transportom Zemlja-Mesec i omogući hranu na Mesecu - kazala je Ksja tom prilikom za časopis "Communications Biology".

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.