Nered u kući ukazuje na psihološke probleme! Evo šta znače prljava kuhinja, kupatilo, prašina...

Smatra se da ako osoba drži pokvarene stvari u kući, to znači da nije u stanju da sama reši svoje probleme.

Bez obzira da li volite ili mrzite čišćenje, to je nešto što je nemoguće izbeći. Stručnjaci ističu da zapravo možete reći nešto o osobi, samo ako pogledate kako pere sudove i gde čuva svoju odeću. Obraćajući više pažnje na način na koji organizujete prostor oko sebe, možete naučiti mnogo više o svojoj ličnosti. Isto važi i za druge ljude. Ako želite da saznate nešto o nekom novom koga ste upoznali, samo posetite njegov dom.

Evo šta o vama na psihološkom nivou otkriva nered koji najčešće pravite kod kuće:

1. Ako su otpad i kanta za smeće skriveni, a kuća na prvi pogled izgleda uredno, onda se vlasnik takve kuće trudi da se drugima pokaže u najboljem svetlu, često čak i nosi masku. Takvima je važno da sačuvaju pozitivan imidž, čak i po cenu zablude i iluzije.

2. Pokvarene stvari u domu ukazuju na to da osoba nije u stanju da sama reši svoje probleme, već čeka da to uradi nek+o drugi. Obično takvi ljudi gledaju na život kroz "ružičaste naočare", ne prave konkretne planove i žive za jedan dan, nadajući se da će se jednog dana sve rešiti samo od sebe.

3. Pretrpan radni sto obično govori o infantilizmu, ekscentričnosti i precenjenom samopoštovanju. Ali ponekad pretrpani sto može govoriti o domišljatosti i razvoju kreativnih kvaliteta, samo ako osoba može lako pronaći pravu stvar među neredom.

4. Ako je kanta za otpatke uvek puna, kao i korpa za veš, onda je osoba sklona odlaganju, odnosno radije odlaže stvari za kasnije.

5. Ako na ulazu u kuću postoji osećaj praznine, odnosno praktično nema nameštaja, posuđa, stvari itd., to može ukazivati na to da je vlasnik doma infantilan i očekuje da im je potrebna neka osoba kako bi stvorila prijatno okruženje. Često ovakvi ljudi smatraju da ne mogu biti srećni kada su sami.

Foto: Shutterstock

6. Prljava kuhinja može biti znak depresivnog raspoloženjka. Čak i ljudi koji ne vole čišćenje nastoje da kuhinju održavaju čistom, pre svega iz higijenskih razloga. Osobe sa smanjenom energijom i voljom uglavnom započnu zanemarivanje doma od kuhinje (fleke, natrani sudovi u sudoperi...)

7. Prljavo kupatilo može biti znak dugotrajnog stresa. Kupatilo se najpre održava čistim kao i kuhinja, a ukoliko je zanemareno to može značiti da je osoba stalno pod stresom, napeta i u žurbi.

8. Preterano skladištenje stvari u kući može biti znak poremeća koje s eu psihologiji naziva preteranom akumulacijom nepotrebnih stvari. To može biti vid opsesivno-kompulsivnog poremećaja, a u ovakvom slučaju neophodno je konsultovati se sa stručlnim licom poput psihologa ili psihoterapeuta, prenosi "BrightSide".

Sa druge strane, krajnost je i prevelika čistoća i strah od nereda koji se takođe može smatrati vidom opsesivnog-kompulsivnog poremećaja. Zapamtite, izbacivanjem nepotrebnih stvari iz doma, njegovim uređenjem, životom u čistom i slobodnom prostoru, zapravo pomažete sebi da se rešite negativnih misli. Uređenje iznutra može zavisiti od uređenja spolja, kao i suprotno. Zato ne zaboravite da se redovno posvetite i jednom i drugom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.