Ova daleka država prva je stavila Tita na svoju najveću novčanicu! Imala je posebnu vrednost, a evo zašto

Davnih godina u Jugoslaviji je u opticaju bila samo jedna novčanica sa likom Josipa Broza Tita i to ona od 5.000 dinara, ali to nije bila prva novčanica koja je imala lik vrhovnog vođe pre toga je to uradila jedna druga zemlja.

Oni malo stariji se vrlo moguće i sećaju toga, ali teško da znaju da je osim SFRJ još jedna svetska zemlja imala lik Tita na jednoj svojoj novčanici. Poseban kuriozitet je da je ta država tu novčanicu imala u opticaju čak i pre nego što je SFR Jugoslavija počela da koristi lik Josipa Broza na apoenima od 5.000 dinara.

Novac osim svoje očigledne, monetarne, ima i propagandnu ulogu u svakom društvu. Tako da osim što uz pomoć novca plaćamo sve svoje potrepštine, on ima i političko-propagandnu ulogu, odnosno zadatak da pošalje određenu poruku javnosti.

Foto: profimedia

- Obično su izdavači novca banke, iza kojih stoji država, tako da su na novčanicama prikazani oni motivi i sadržaji za koje država želi da ih vide njeni građani. Kada se na novac stavljaju ljudi, onda se po pravilu radi o vladarima te zemlje, značajnim osobama iz istorije, političarima, naučnicima, piscima, umetnicima i sl - objašnjava numizmatičar Zlatko Višćević piše "Biz portal". 

SFRJ je tek krajem 1985. odlučila na jednu novčanicu postaviti lik Josipa Broza Tita, i to onu od 5.000 dinara, koja je u to vreme bila najvrednija. Na licu joj je bio lik Tita, a na naličju vizura Jajca. Ovi motivi su imali zadatak da pozovu jedinstvo zemlje koja je već uveliko počela da puca po šavovima.

Međutim, ono što je neobično to je da Jugoslavija nije bila prva zemlja koja je na jednu novčanicu stavila lik Josipa Broza, već da je prva uradila Republika Gvineja.

- Ta afrička država uvela je novu valutu 1971. godine i nazvala je sili. Ta reč na njihovom jeziku znači - slon. Na svoju najveću novčanicu od 500 silija je 1980. godine centralna banka Republike Gvineje postavila je upravo lik Tita, maršala i doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - objašnjava Viščević.

Foto: profimedia

Bila je u opticaju oko pola decenije, sve do 1985. godine. Sama ova novčanica ne predstavlja nešto specijalno u numizmatičkom svetu, ali je istorijski jako zanimljivo da je su iz Gvineje odlučili da na nju stave baš Tita.

- Kada se na novčanicama neke zemlje prikazuju osobe, onda su one u većini slučajeva značajne za nju i s njom imaju neku direktnu vezu. Jako je neobično to da se na njima prikazuje čelnik neke druge države. Još je neobičnije za jednu afričku državu, koja se tek 1958. godine oslobodila kolonijalne vlasti, da samo 23 godine nakon toga postavlja na svoju novčanicu Evropljanima i belca - objašnjava Višćević.

Međutim, ako pogledamo druge novčanice iz te serije, onda ova priča sa Titom dobija potpuno nov smisao. Osim Tita, na ostalim novčanicama iz te serije prikazani su i drugi ostali strani političari: marokanski kralj Mohamed V, bivši predsednik Gane Fransis Kvame, bivši premijer Demokratske Republike Kongo Patris Lumumba i drugi…

- Tema ove serije novčanica, a kojoj pripada i ova na kojoj je lik Tita, je antikolonijalizam i antiimperijalizam. Svim tim ljudima zajednička je borba protiv kolonijalizma, za nezavisnost svojih naroda i zemalja. Tito je postavljen na ovu novčanicu u periodu u kojem je Republika Gvineja bila deo Pokreta nesvrstanih, a baš Tito je bio jedan od glavnih lidera tog pokreta - objašnjava Viščević.