SINDROM HRONIČNOG BOLA: Da li patite od fibromijalgije?

Fibromijalgija je oboljenje koje karakteriše dugotrajan hroničan bol u mišićima i zglobovima, osetljivost određenih tačaka na telu, kao i izražen umor i malaksalost

U poslednje vreme često se čuje rečenica "bolujem od fibromijalgije", a mnogi su skloni da to zaključe samo na osnovu pročitanih simptoma. Sa ovako donetom "autodijagnozom" odlaze kod lekara, ali pozivanje na navedene simptome nije dovoljno jer oni mogu da ukazuju i na neki drugi zdravstveni problem. Da, fibromijalgija kao bolest postoji, a šta je karakteriše, objašnjava dr Milanka Vidojević Doci, spec. fizijatar MediGroup dom zdravlja Dorćol.

- Fibromialgija je oboljenje koje karakteriše dugotrajan hroničan bol u mišićima i zglobovima, osetljivost određenih tačaka na telu, kao i izražen umor i malaksalost. Sindrom pogađa od dva do četiri odsto populacije, najčešće se javlja nakon 40. godine i na devet do deset obolelih žena dolazi tek jedan oboleli muškarac. Poslednjih desetak godina, sve više je prisutna i kod dece osnovnog školskog i srednjoškolskog uzrasta i vezuje se za sve veći obim obaveza koje imaju u periodu kao što su kraj prvog polugodišta i završetak školske godine - kaže dr Milanka Vidojević Doci.

Veza tela i uma

Bolest se manifestuje mnogobrojnim simptomima, a najčešće slabo definisanim bolovima u predelu kičme, kolena, kukova, i to u dubini tkiva.

- Glavni simptom je hroničan bol koji može biti lokalizovan u ramenom pojasu, vratnom i lumbosakralnom segmentu kičmenog stuba (krstima), kukovima, vilici, a prateći simptomi su hronični umor, poremećaj spavanja, ukočenost zglobova. Fibromijalgiju prate i psihičke smetnje kao što je anksiozno-depresivni sindrom, pa se bolest smatra muskuloskeletnim i neuropsihijatrijskim oboljenjem. Često se od simptoma javlja razdražljivost, naglašeno ispoljavanje emocija ili povlačenje u sebe i ćutanje, a veliki broj pacijenata ima i kognitivne disfunkcije: poremećaj koncentracije, memorije, pažnje, koordinacije - objašnjava fizijatar.

Triger tačke (okidači bola) za detekciju fibromijalgije: Privatna arhiva * prednja i zadnja strana vrata * lopatična regija * prednja strana grudnog koša * lumbosakralna regija * kukovi * lakatni i koleni zglob * kolena

Prema rečima naše sagovornice, fibromijalgični sindrom prati i još niz simptoma: peckanje ili trnjenje (difuzne parestezije), poremećaj pokretljivosti creva, iritabilni kolon, poremećaji genitourinarnog sistema, kožne promene, zapaljenje bešike, glavobolje, ubrzano lupanje srca, stezanje u grudima (stenokardije), trzanje mišića (mioklonus), nizak nivo šećera u krvi, gojaznost.

18 tačaka

- Kriterijumi za uspostavljanje dijagnoze uključuju bol koji je rasprostranjen po celom telu i koji traje duže od tri meseca i zahvata sva četiri kvadranta, što znači da bolne senzacije treba da budu prisutne sa leve i desne strane, iznad i ispod struka. Karakterističnih tačaka za fibromijalgiju ima osamnaest. A da bi se ovaj znak smatrao pozitivnim, najmanje jedanaest tačaka treba da bude osetljivo na osrednji pritisak prilikom pregleda - u mišiću može napipati čvorić koji nastaje kao posledica nagomilavanja toksina. Osim toga, za dijagnostikovanje je važna i pojava simptoma vezanih za poremećaj sna, kognitivne disfunkcije, sindrom hroničnog umora, depresija, glavobolja, bol u abdomenu - navodi doktorka.

Tačan uzrok nastanka ovog oboljenja nije poznat, ali se zna da su mu podložnije žene, naročito u menopauzi, što se vezuje za hormonske promene, zatim osetljive osobe, koje su pri tom i anksiozne, depresivne ili pate od nekih drugih psihičkih poremećaja, osobe koje imaju niži prag tolerancije bola, kao i one koje su imale povredu vratnog dela kičme.

- Neki istraživači sumnjaju da fibromijalgija može da bude uzrokovana i nekom neutvrđenom virusnom infekcijom, a uzrok može da bude i pad imuniteta, pojava autoimunih bolesti ili izloženost stresu - naglašava dr Vidojević Doci.

Na četiri fronta

Terapija zahteva multidisciplinarni pristup, a u lečenju učestvuje ceo tim lekara različitih specijalnosti, uključujući reumatologa, fizijatra, neurologa i ako je potrebno, psihijatra i psihologa.

- Različite terapijske procedure dovode do smanjenja simptoma kod ovih pacijenata. Svaki pacijent ima jedinstven skup simptoma i treba mu individualno pristupiti u lečenju. U lečenju treba kombinovati fizikalnu terapiju, kineziterapiju (vežbe istezanja, vežbe jačanja), primenu lekova i određeni režim ishrane - navodi naša sagovornica i dodaje:

- Preporučuje se kardio-trening (aerobni), brzo hodanje, plivanje, aerobik u vodi ili vožnja bicikla. Ishrana treba da bude bogata antioksidantima, magnezijumom, karotenom, vitaminima C i E, koenzimom Q10 i kolagenom. Iz ishrane je potrebno izbaciti brzu hranu, instant obroke, gazirane napitke, konzerviranu hranu, mesne prerađevine - savetuje fizijatar.

Danas se najčešće koriste medikamenti koji se koriste protiv bolova, antidepresivi, kao i lekovi za spavanje.

- Od velike pomoći su i relaksirajuće masaže, tople kupke, bazen, akupunktura, terapija kod psihoterapeuta. Simptomi fibromijalgije su promenjivi, bolest je dugotrajna i neizvesnog toka, a cilj terapije je da se smanji bol i zamor, poboljša kondicija i redukuju ostali simptomi bolesti. Ipak, dešava se da se bolest ne prepozna, pa se pacijenti ne jave lekaru i leče se sami, što može dovesti do dugotrajnog trajanja i pogoršanja simptoma bolesti - opominje dr Milanka Vidojević Doci.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.