ŠTA SU TO POLIFENOLI? Recepti za brze i ukusne obroke pune zdravlja!

Polifenoli čuvaju lepotu i mladalački izgled kože, usporavaju starenje i značajno jačaju imunitet organizma. Doprinose i boljem varenju i regulisanju telesne težine, poboljšavaju raspoloženje, pomažu u prevenciji dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja...

U tekstovima o zdravlju i ishranu često se pojavljuje termin 'antioksidansi'. Možda niste znali, ali u pitanju su molekuli koji štite ćelije od oksidacionog delovanja slobodnih radikala. Najmoćniji među njima su polifenoli, čije se blagodeti po zdravlje čoveka kontinuirano ispituju i otkrivaju. Dok mnogi možda nisu čuli za ovaj termin, nutricionisti i naučnici tvrde da su oni nova globalna zvezda zdrave ishrane.

Od dijabetesa do dobrog raspoloženja

Do danas je poznato približno 8.000 polifenolnih molekula. Svi polifenoli se dele u četiri različite grupe: fenolna kiselina, flavonoidi, stilbeni i lignani. Po mehanizmu delovanja, svi polifenoli su primarno antioksidansi, ali postoje grupe koje se odlikuju moćnim antioksidativnim osobinama i time se svrstavaju u značajne aktere u borbi protiv oksidacije i različitih upalnih procesa.

Najnovija naučna saznanja pokazuju da polifenolna jedinjenja učestvuju u procesu regeneracije i oporavka vitamina C i omogućavaju njegovo vraćanje u oblik sposoban za takozvano hvatanje slobodnih radikala.

ZAČINITE JELA CIMETOM i regulisaćete šećer, trigliceride, holesterol...

Ovi najmoćniji antioksidansi igraju ključnu ulogu u održavanju našeg zdravlja i vitalnosti, i imaju višestruke benefite: čuvaju lepotu i mladalački izgled kože, usporavaju starenje i značajno jačaju imunitet organizma.

Takođe, polifenoli doprinose boljem varenju i regulisanju telesne težine, poboljšavaju raspoloženje, pomažu u prevenciji dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Zahvaljujući svom protivupalnom i antioksidativnom delovanju, polifenoli doprinose ubrzanju metabolizma, pozitivno deluju na takozvane dobre bakterije - probiotske kulture u crevima, smanjuju osećaj gladi i želju za slatkišima.

Foto: Pixabay

Od kurkume do crnog grožđa

Izvore polifenola prepoznaćete lako: količina ovih antioksidanasa u biljkama određuje njihov intenzitet boje, gorčinu, aromu i miris, pa su upravo biljke intenzivnog mirisa, boje i arome, kao što su, na primer, grožđe, kakao, borovnice ili avokado, najbogatije polifenolima.

* Voćni izvori: grožđe, borovnice, maline, kupine, jagode, trešnje, aronija, grejpfrut, pomorandže, jabuke, šljive, sok od šipka.

* Polifenoli u povrću: spanać, luk, masline, brokoli, šargarepa, špargle, artičoke.

* Začini i začinsko bilje sa najviše polifenola: kakao, đumbir, cimet, kurkuma, anis, karanfilić, šafran, ruzmarin, žalfija, majčina dušica, bosiljak, kumin, kim, komorač.

ŠTA KAŽU STRUČNJACI: Čuvati jaja u frižideru, ili ne?

* Semenke, orašasti proizvodi i mahunarke: semenke lana, orah, kesten, lešnik, badem, pasulj.

* Pića u kojima se kriju polifenoli: kafa, zeleni čaj, crvena vina.

* Biljne masnoće kao izvori: maslinovo ulje, crna čokolada, ulje semenki susama.

Dobra vest je da obroci napravljeni od voća i povrća bogatog polifenolima sadrže istu količinu ovog antioksidansa kao sveže namirnice.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Smuti od bobičastog voća

Sastojci: pola banane, šaka ovsenih pahuljica, šolja grčkog jogurta, pola jabuke, šaka bobičastog voća po izboru, šolja soka od pomorandže, kašika meda, šaka koštunjavog voća po izboru.
Priprema: Stavite sve sastojke u blender, pomešajte i poslužite.

Foto: Shutterstock

Salata od škampa i rukole

Sastojci: 300 g škampa nakratko spuštenih u kipuću vodu dok ne porumene, avokado - oljušten i iseckan po dužini, pola crvene paprike - tanko isečene po dužini, rukola (manja kesica), 100 g špargli - spuštene na 3 minuta u kipuću vodu, a zatim pod mlaz hladne vode, 50 g borovnica, pola fino naseckane čili papričice, pola krastavca isečenog na tanke trakice sa ljuštilicom za povrće, crveni luk po ukusu, sitno naseckan, so, biber, maslinovo ulje, limun.
Priprema: Stavite kriške manga na tanjir i dodajte škampe. Dodajte ostatak sastojaka nasumično, pospite preko toga čili i začinite po ukusu. Poslužite s kriškom domaćeg hleba.

ZABORAVITE NA PREJEDANJE: Kako da odredite svoju idelanu porciju?

Foto: Shutterstock

Topla salata sa pečurkama i boranijom

Sastojci: 200 g boranije, 200 g spanaća, jedno pakovanje šitake ili drugih pečuraka po izboru, šaka badema, 2 čena belog luka, so, biber, 3 kašike balzamovog sirćeta, kašika šećera.
Priprema: Tostirajte bademe u suvom tiganju, bez dodavanja masnoće. Blanširajte boraniju u kipućoj vodi na minut ili dva, a pečurke propržite sa belim lukom, začinite i izvadite iz tiganja. Za preliv dodajte u tiganj u kome ste pržili pečurke prvo sirće, a potom i šećer i pustite da se otopi. Stavite spanać u tanjir, dodajte boraniju i pečurke na vrh. Sve prelijte toplim prelivom i pospite iseckanim bademima.

Foto: Shutterstock

Vitaminska salata sa medom i golicama

Sastojci: 2 cvekle, 2 šargarepe, 2 jabuke, 200 ml grčkog jogurta, 2 grančice seckane mirođije, dve grančice nane, kašika smeđeg šećera, sok od manjeg limuna, 3 kašike semenki bundeve, kašika meda, so, biber i ostali začini po ukusu.
Priprema: Očistite cveklu, šargarepu i jabuke i stavite na tanjir. Istisnite pola limunovog soka preko jabuke, jer će vrlo brzo potamneti. Takođe, možete da pomešate jabuku sa cveklom kako biste je obojili u ružičasto. Jogurt pomešajte sa šećerom, pola limunovog soka, mirođijom i začinima. U mali tiganj ili šerpicu dodajte med i semenke bundeve i kuvajte na laganoj vatri oko 2-3 minuta dok med ne počne da ispušta mehuriće i semenke bundeve se ne isprže. Stavite ga na papir za pečenje, stvrdnuće se za minut ili 2 i postati kao pralina. Sipajte jogurt preko salate, odlepite praline i stavite na vrh. Naseckajte nanu i pospite salatu.

NAUČNICI SU POTVRDILI: Ovo je najbolji lek za svaku prehladu!

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.