KINOA! Biljka stara 6.000 godina bogata magnezijumom, kalcijumom i aminokiselinama!

Kinoa seme nema gluten, bogato je proteinima i sadrži svih 9 aminokiselina! Ova biljka stara 6000 godina, poznata je i kao "drevno seme"

U potrazi za zdravijim načinima ishrane i alternativama belom brašnu, susreli smo se na namirnicama čija imena pre nismo čuli. Jedno od njih je i kinoa.

Nađena na područjima Južne Amerike, najviše se uzgaja u Peruu, Ekvadoru i Boliviji. Iako mnogi misle da je žitarica, kinoa to nije, već spada u porodicu lisnato-cvetastog povrća zajedno sa spanaćem i cveklom. Često se smatra žitaricom, jer je način pripreme isti.

Izvor proteina

Prilikom poređenja hranljivih materija, 100gr nekuvane kinoe sadrži dvostruko više proteina od pirinča! Osim toga, ovo dremno seme obezbeđuje svih 9 važnih aminokiselina, što je neobično za biljke. 

Kinoa se može pohvaliti i natprosečnom količinom gvožđa, fosfora i kalcijuma, pored kalijuma, cinka i folne kiseline. 

PRAH JAČI OD SODA BIKARBONE! Ubija bolove za dva minuta, može da izleči celo telo!

Budući da kinoa nije žitarica, zrna su bez glutena i pogodna su za osobe sa celijakijom, hroničnim ošećenjem sluznice tankog creva izazvanim unosom glutena. 

Biljni lek

Zbog velike količine magnezijuma i vlakana, kinoa može sniziti krvni pritisak i masnoću u  krvi, što smanjuje rizik od kardiovaskuarnih bolesti, srčanog i moždanog udara.

Glavobolje ne moraju biti izazvane samo promenom vremena, stresom i dehidracijom. Jedan od uzroka je i velika kiselost tela. Balansirajući između kiseline i baze, visok sadržaj vitamina i magnezijuma opušta krvne sudove, što može smanjiti intenzitet i učestalost napada migrena.

Bogata belančevinama i dugačkim lancima ugljenih hidrata pospešuje osećaj sitosti, sprečava ponovne želje za hranom i sprečava impulsivni unos nezdrave hrane. Dijabetičari se često bore sa nekontrolisanim porastom nivoa šećera u krvi nakon obroka. Sporije varenje kinoe sprečava ove nagle poraste šećera u krvi i održava ga konstantnim.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.