Prepoznajte PRVE ZNAKE! Zašto je ova bolest DOŽIVOTNI i OPASNI PRATILAC?

Šta je dijabetes, da li se sa ovom dijagnozom može kvalitetno živeti i kako postupiti ukoliko osoba sa šećernom bolešću oboli od kovida-19, za Ljubav i zdravlje govori dr Predrag Bojović

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, skoro svaki deseti stanovnik naše zemlje. Ovi pacijenti su u višestrukom riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, kao i u većem riziku od komplikacija usled korone, što dodatno pogoršava njihovu prognozu i očekivanu dužinu života. Šta je dijabetes, da li se sa ovom dijagnozom može kvalitetno živeti i kako postupiti ukoliko osoba sa šećernom bolešću oboli od kovida-19, za Ljubav i zdravlje govori dr Predrag Bojović, specijalista interne medicine poliklinike "Tectum".

Kako prepoznati bolest

- Dijabetes melitus je hronična nezarazna bolest koja počinje tiho i može da traje dugo a da pacijent nema nikakvih tegoba, odnosno nekada se dijagnoza postavlja tek kada se jave komplikacije. Karakteriše je smanjena produkcija insulina ili neadekvatan odgovor organizma na insulin, a simptomi su gubitak telesne težine, pojačana žeđ, pojačano mokrenje, malaksalost i umor - objašnjava dr Predrag Bojović.

Foto: Shutterstock

Faktore rizika treba tražiti među predispozicijama za ovu bolest (nasleđe), stresom, povećanim kalorijskim unosom, gojaznošću, fizičkom neaktivnošću, brzom hranom, hranom i pićem punim šećera...

- Prema najnovijim preporukama, kod zdravih osoba vrednost šećera u krvi našte treba da bude manja od 5,6 mmol/l, a dva sata nakon obroka manja od 7,8 mmol/l. Ukoliko kod nekog otkrijemo jutarnju glikemiju (glikemija našte) veću od 7 mmol/l, ili glikemiju bilo kada u toku dana veću od 11,1 mmol/l, uz prisustvo simptoma tipičnih za dijabetes, sa sigurnošću možemo reći da je reč o dijabetesu - objašnjava naš sagovornik.

Terapija na vreme

Sa šećernom bolešću se može kvalitetno živeti, insistira doktor i dodaje da je veoma važno da pacijenti znaju da je reč o progresivnoj bolesti.

Foto: Shutterstock

- Dijabetes tipa 1 leči se insulinskom terapijom, dok kod dijabetesa tipa 2 terapija započinje dijetama i fizičkom aktivnošću. Što se tiče lekova, odmah po dijagnozi se kreće sa jednim oralnim lekom, najčešće "metforminom", a zatim se kombinuju dva ili tri oralna preparata. Jako je bitno da se i sa insulinskom terapijom krene na vreme kako bi se sprečile komplikacije - naglašava dr Bojović.

A komplikacije nisu bezazlene, naprotiv, neke su i fatalne, a među najčešće spadaju oštećenje nerava, peckanje i trnjenje nogu, gubitak vida, infarkt, šlog, oštećenja bubrega, dijaliza, amputacija donjih ekstremiteta.

Šećer i kovid-19

Kod osoba koje imaju šećernu bolest nema veće opasnosti da dobiju kovid-19 nego ostali, dodaje naš sagovornik, ali virus kod nekih od njih može izazvati teže simptome i komplikacije.

Foto: Shutterstock

- Obično osobe s dijabetesom koje imaju pridružene druge bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, nose dodatan rizik za razvoj komplikacija usled infekcije koronavirusom. Kako bi se smanjio rizik od oboljenja osobe sa dijabetesom, trebalo bi da se vakcinišu i primenjuju iste jednostavne, a efikasne mere zaštite, od čestog pranja ruku do izbegavanja većih okupljanja - savetuje doktor.

Ukoliko imate dijabetes, a oboleli ste od korone, postupite prema sledećim smernicama, čak i u slučaju zadovoljavajućeg nivoa glukoze u krvi:

* nastavite sa uobičajenom terapijom za dijabetes, nikada ne obustavljajte terapiju insulinom,
* proveravajte nivo glukoze u krvi na svaka 2-3 sata,
* uzimajte dodatnu tečnost (bez kalorija) i nastavite sa redovnim obrocima, a i unosite 120-180 ml tečnosti na svakih pola sata da ne biste dehidrirali
* proveravajte svakodnevno telesnu težinu jer smanjenje telesne težine uprkos redovnoj regularnoj ishrani može da ukaže na hiperglikemiju.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.