Ova vrsta kancera je SVE UČESTALIJA, a ONKOLOG otkriva da Jedan test SPASAVA ŽIVOT!

Svaka vidljiva krv u stolici, kao i izmenjen ritam pražnjenja creva, treba da bude alarm da se pacijent javi lekaru, savetuje onkolog dr Jelena Jevtović...

Rak debelog creva je treći po učestalosti, godišnje od njega u svetu oboli oko dva miliona ljudi, a premine milion, što ga čini drugim najsmrtonosnijim karcinomom među malignitetima. U Srbiji se na godišnjem nivou registruje kod oko 4.500 ljudi, dok oko 3.000 njih, nažalost, izgubi bitku. Smrtnost je visoka jer se mahom otkriva u uznapredovalom stadijumu, kaže dr Jelena Jevtović, lekar na specijalizaciji iz onkologije pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, što znači da je dijagnostika sprovedena kasno i da se na bolest trebalo misliti dosta ranije. Tumori levog kolona su relativno lakši za dijagnostikovanje i pacijenti mogu sami posumnjati na bolest, jer se usled tumora može javiti vidljivo krvarenje u stolici, kao i promena u konzistenciji i obliku stolice.

Foto: Shutterstock

- Svaka vidljiva krv u stolici, kao i izmenjen ritam pražnjenja creva, treba da bude alarm da se pacijent javi lekaru - opominje dr Jevtović.

Kod lekara opšte prakse 

Koliku ulogu ima način života, pre svega ishrane?

- Tačan uzrok nastanka raka debelog creva još uvek je nepoznat, ali se smatra da bolest nastaje u sadejstvu više faktora, uključujući genetske faktore, kao i faktore sredine i način života. Ishrana jeste važan faktor, ali ne i presudan. Smatra se da je ishrana bogata životinjskim mastima, crvenim mesom, mesnim prerađevinama, uz povećan unos rafinisanih šećera, jedan od faktora rizika za nastanak karcinoma, te bi u ishrani trebalo povećati unos vlakana, svežeg voća i povrća uz određen unos ribe i omega masnih kiselina.

Foto: Shutterstock

Kako se otkriva? Da li se sprovodi skrining i šta obuhvata taj pregled?

- Skrining odnosno rano otkrivanje karcinoma trebalo bi sprovesti kod svih osoba starijih od 50 godina. Skrining se sprovodi kod lekara opšte prakse jednostavnim testom stolice na skriveno krvarenje u tri uzorka stolice. Ako su testovi negativni, potrebno je testove ponoviti za dve godine, a ako je jedan test na skriveno krvarenje pozitivan, ti pacijenti se dalje upućuju na kolonoskopski pregled da bi se otkrio tačan uzrok krvarenja. Pozitivan test ne znači istovremeno i postojanje tumora, jer uzrok krvarenja mogu biti i benigni polipi, zapaljenjske bolesti creva, kao i venske bolesti.

Foto: Shutterstock

Lečenje i prevencija

Kako se bolest leči i šta je donela nova, ciljana terapija u prvoj liniji lečenja koja je od ove godine uvedena kod nas?

- Odluka o lečenju bolesti bi trebalo da bude doneta nakon prikaza pacijenta multidisciplinarnom onkološkom konzilijumu, a lečenje zavisi od stadijuma i lokalizacije bolesti. Ako je bolest otkrivena u početnom stadijumu, radikalna hirurška operacija je najčešće jedini i dovoljan modalitet, dok je kod karcinoma u odmaklom stadijumu, osim hirurške intervencije, neophodno i dalje onkološko i radioterapeutsko lečenje. Sistemska terapija je najčešće hemioterapija uz koju se sada kombinuju i biološki lekovi. Dostupnost i primena ciljane terapije u Srbiji lečenje pacijenata izjednačilo je sa evropskim i svetskim standardom.

Šta je najbolja preventiva?

- Najbolja preventiva su redovni lekarski pregledi uz uredan stil života.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.