KRPELJI VOLE IZLETNIKE! Čuvajte se zglavkara iz visoke trave

Sa lepim vremenom stigli su, kao i svake godine, problemi sa krpeljima. Ovaj zglavkar stanovnik je polja, visoke nepokošene trave i žbunja

Obožava izletnike koji sede direktno na travi ili se provlače kroz nepokošenu travu ili žbunje u kratkim pantalonama ili rukavima. Ovi mali zlikovci mogu da prenesu brojne zaraze, od bakterija i virusa, do ozbiljnijih infekcija kao što je lajmska bolest, te je važno preduzeti mere opreza da do toga ne dođe, odnosno izvaditi ih što pre ako se za vas zakače.

Gde im je najlepše

Oni se najbolje osećaju u grmlju listopadnih šuma, na šumskim obroncima, u našim baštama i gradskim parkovima, dakle, svuda! Ima ih u travi na visini do 80 centimetara, gde je senovito i gde.

Podsetimo, muškarac iz Nemačke je umro jer mu je zaraženi krpelj preneo virus. 

Kako se zaštititi

Iako na tržištu postoji veliki broj repelenata, znajte da oni nisu stopostotna zaštita. Od prirodnih sredstava, možete se poslužiti čenom belog luka, pojedete ga ili namažete na kožu, jer krpelji ne podnose njegov miris ili eteričnim uljem nima ili čajevca (ovo poslednje pomešajte sa malo vode).
Drugi način da se zaštitite je odgovarajuća odeća. Neka bude što svetlija, tako ćete ih lakše zapaziti, idealno bi bilo nositi duge nogavice i zatvorenu obuću. Ako koristite repelente, nanesite ih i na odeću, kao i na nepokrivene delove kože. Tokom šetnje i boravka u prirodi proveravajte povremeno da li se neki od njih zakačio za vas.

Foto: Shutterstock

Čim se vratite kući, okačite odeću na mesto koje je izloženo jakom suncu, koje će odmah oterati krpelje, a vi se istuširajte i temeljno pregledajte celo telo, a posebno decu i ljubimce. Pas ima barem dva stepena višu telesnu temperaturu od čoveka i krpelji ga radije biraju za domaćina.

Lako vađenje

Ako se ipak dogodi da vam se ovaj zglavkar uvukao u kožu, za početak, ne brinite, niste ni prvi ni poslednji kome se to desilo, a samo vađenje nije komplikovano. Bitno je krpelja nežno uhvatiti pincetom što bliže koži i okretati ga nekoliko krugova nalevo, pa zatim nekoliko krugova nadesno i on će izaći.

Takođe je bitno da ga ne stegnete previše i da ne cimate jer se oni onda "zainate", krenu dublje u kožu i eventualno izbace svoju pljuvačku u kojoj se kod nekog od njih nalazi uzročnik lajmske bolesti, mikroorganizam po imenu Borelia burgdoferi.

Ako se kojim slučajem to i desi i pokidate ga, te mu zaostane neki deo tela, ni to nije strašno, nije svaki krpelj nosilac lajmske bolesti i ne mora da znači da ćete je sigurno dobiti. Kada zaostane neki deo tela krpelja, tu na red dolazi igla, ali je najbolje da taj posao prepustite lekarima kako ne bi došlo do drugih komplikacija. Mesto uboda dezinfikujte alkoholom.

Druga opcija je da se javite najbližem Domu zdravlja, a ako sami uklanjate ove nezvane goste, savet je da ih odnesete na analizu kako biste bili sigurni da li je zaražen ili nije.

Bolest sa mnogo lica

U narednom periodu obratite pažnju na mesto uboda. Lajmska bolest može se javiti od tri dana, pa do čak 40 dana od ujeda krpelja. Zato je bitno krpelja izvaditi u roku od 36 sati od ujeda jer je tada mala verovatnoća da ste se zarazili. Važno je da se na mestu ujeda ne jave crvenilo i kružni crveni tragovi koji podsećaju na metu, jer to su već znaci infekcije nakon kojih se odmah treba javiti infektologu.

Problem sa lajmskom bolešću je što imitira mnoge druge bolesti i često daje neke opšte simptome slične gripu, poput temperature, malaksalosti i bola u zglobovima. Nekada su simptomi prikriveni, te se u prvom momentu na nju i ne pomisli, a onda se bolest širi i poprima mnogo ozbiljniji tok.
Lekari apeluju da ne uzimate antibiotike na svoju ruku nakon ujeda "za svaki slučaj", jer lajmskoj bolesti treba vremena da se prikaže i proizvoljnim korišćenjem lekova njena pojava može samo da se zamaskira.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.