AKO UZIMATE ASPIRIN PRE SPAVANJA, DOGODIĆE SE OVO! Otkriveno u koje DOBA DANA obično nastupa SRČANI UDAR

Naš telesni sat utiče na sve, od trenutka kada osećamo glad do naše intimne kompatibilnosti. Nova studija došla je do zaključka da uzimanje aspirina pre spavanja može prepoloviti rizik od moždanog udara

Svest da imamo telesni sat - ili cirkadijalni ritam - datira iz 1729. godine kada je francuski astronom Žan-Žak d'Ortu de Meran primetio kako se biljka mimoze smeštena u prostoriju bez svetlosti još uvek odvija i savija svoje listove.

Tokom proteklih nekoliko decenija, proučavanje ljudskih telesnih satova i načina na koji oni upravljaju našim životima došlo je do skokova i granica. 

Činjenica je da je sve u našim telima vezano za fino izbalansirane ritmove našeg telesnog sata – mi smo veoma različiti ljudi u 12 sati u odnosu na 12 u ponoć.

I pošto se stotine hemijskih reakcija i fizičkih promena koje se dešavaju u našim telima toliko variraju tokom dana, simptomi bolesti se takođe menjaju tokom tog vremena – pogledajte dole. Kao rezultat toga, postoji „idealno“ vreme za uzimanje mnogih lekova kako bi bili efikasniji. Mnoga istraživanja to podržavaju.

Ipak, većina ljudi ne uzima lekove u vreme koje optimizuje njihov uticaj. Umesto toga, oni ih uzimaju kada je to zgodno, bilo za sebe ili za medicinsko osoblje koje ih primenjuje. Čak i termini navedeni na receptu – recimo, „dve tablete uz doručak“ – nisu nužno u skladu sa naukom ili su nejasni, piše Daily Mail.

Istraživanja su identifikovala promene vezane za telesni sat u delovanju više od 100 lekova. 

Foto: Pexels

Naravno, uvek prvo morate da razgovarate o tome šta nameravate da uradite sa svojim lekarom opšte prakse.

Srčani i moždani udar

Počnimo sa dva glavna uzroka prerane smrti - moždani udar i srčani udar.

Poremećaj spavanja i cirkadijalnog ritma (SCRD) – uzrokovan faktorima kao što su rad u noćnoj smeni, česta kašnjenja, zahtevi za poslom koji narušavaju vaš san i drugi poremećaji u redovnim rutinama – mogu povećati šanse za visok krvni pritisak, bolesti srca i moždani udar, između ostalih bolesti.

SCRD ne samo da određuje da li smo u opasnosti od zdravstvenih problema, već naši cirkadijalni ritmovi mogu odrediti kada se takvi događaji ili simptomi mogu pojaviti.

Moždani udar se dešava kada krvni sud u mozgu pukne, ili kada postoji blokada u dotoku krvi u mozak uzrokovana nagomilavanjem masnih plakova u krvnim sudovima.

Slično, srčani udar se dešava kada se dotok krvi u srce iznenada blokira plakovima u koronarnim arterijama.

Najverovatnije ćemo umreti od moždanog ili srčanog udara ujutru. Veliki pregled studija, zasnovan na 11.816 pacijenata sa moždanim udarom, pokazao je povećanje šanse za moždani udar od 49 odsto između 6 ujutru i podne, a slični nalazi su više puta dokumentovani za srčani udar.

Ključni doprinos je porast srčanog ritma i krvnog pritiska u ranim satima pre nego što se probudimo svakog dana. U stvari, ovo povećanje – vođeno telesnim satom – nas podiže i pokreće. Ono što je najvažnije, postoji i povećanje faktora zgrušavanja u vašoj krvi ujutro, uključujući ćelije koje se nazivaju trombociti.

Foto: Pexels

Kao rezultat toga, mnogim ljudima sa visokim krvnim pritiskom ili na neki drugi način izloženi riziku od moždanog ili srčanog udara prepisuju se antihipertenzivni lekovi ili lekovi protiv zgrušavanja, kao što je aspirin.

Mnogi lekari predlažu pacijentima da uzimaju ove pilule ujutru, jer su tada najviše izloženi riziku. Ipak, najnovija istraživanja pokazuju da su lekovi za krvni pritisak efikasniji kada se uzimaju pre spavanja.

U najobimnijem ispitivanju, na Univerzitetu Vigo u Španiji 2019. godine, više od 20.000 ljudi sa visokim krvnim pritiskom rečeno je da uzimaju lekove pre spavanja ili ujutru.

Tokom narednih šest godina otkriveno je da su oni koji su pili pilule uveče imali skoro upola manji rizik od kardiovaskularne smrti, uključujući srčanu insuficijenciju i moždani udar.

BONUS VIDEO: