VOLITE ili ste ZALJUBLJENI? Psihoterapeut rasvetljava sve SLIČNOSTI i RAZLIKE!

Zaljubljenost nije “prva faza” ljubavi, a zanimljivo je i da se ne javlja u tradicionalnoj kulturi Azije i Afrike, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević

Za razliku od ljubavi koja je prisutna na svim meridijanima i svim epohama, zaljubljenost nije prirodno osećanje jer se ne javlja ni u tradicionalnoj kulturi Azije, a ni Afrike, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Glavni psihološki mehanizam u zaljubljenosti jeste idealizacija - ljudi veruju da će ako nađu pravu osobu sa njom biti srećni do kraja života.

Ništa prirodnije od ljubavi

- Ljubav je univerzalno ljudsko osećanje koje ima svoju jasnu funkciju i svrhu - emocionalno vezivanje. To znači da se jedna osoba vezuje za drugu i da joj ta druga osoba postaje emocionalno važna. Ona se ponaša tako što želi da bude u društvu date osobe, što joj je u njenom društvu prijatno, a neprijatno joj je kada neko vreme ne viđa osobu za koju se vezala. To podrazumeva i druge elemente onog odnosa koji zovemo ljubav, a to su saosećanje sa datom osobom, želja da joj bude dobro, da se dobro oseća, empatija i želja da joj se pomogne. U partnerskoj ljubavi u ovom emocionalnom vezivanju postoji i erotska privlačnost prema datoj osobi. Dakle, to je ljubav i ona nije ništa spektakularno, već je jedno prirodno stanje čoveka koji se vezuje za drugog čoveka. To se najbolje može videti u primitivnim plemenima u kojima je uticaj kulture na razvoj ovog osećanja minimalan - objašnjava nas sagovornik.

Foto: Shutterstock

Zaljubljenost je ideja

Osećanje zaljubljenosti je moguće samo u slučaju da neko veruje da je ljubav put u životnu sreću. Ljubavi koja je visioka vrednost, pridružuje se sreća kao takođe visoka vrednost, tako da je sada ljubav-sreća duplo vrednija, dodaje psihoterapeut.

- Ljudi veruju da će ako nađu pravu  osobu sa njom biti srećni do kraja života. Glavni psihološki mehanizam u zaljubljenosti jeste idealizacija. A reč idealizacija dolazi od reči ideal, koja dolazi od reči idea, to jest ideja. Koja ideja? Pa upravo ideja da će njih dvoje živeti prijatno uzbuđeno u trajnom osećanju ljubavi i sreće do kraja života – pojašnjava dr Milivojević.

Kako idealni partneri, a ni idealna stanja ne postoje, već su iluzija, privid, tako i idalizacija ne vodi u trajnu sreću, već u razočaranje. I upravo reč razočaranje dolazi kao negacija očaranosti ili začaranosti.

- Podsetimo da je u ovim rečima koren čar, čaranje, dakle magijsko izazivanje opijenosti i iskrivljenog doživljavanja stvarnosti. Zato kada zaljublenost prođe, ljudi izjavljuju: Gde su mi bile oči? Ili misle da ih je biviši partner nekako prevario i lažno se predstavio. Zato sa sigurnošću možemo reći da zaljubljenost nije prva faza ljubavi (ali može biti ljubavne veze), već prva faza razočaranja - sugeriše psihoterapeut.

Foto: Shutterstock

Model ugovorenih brakova

Ljubav se ne mora razviti iz zaljubljivanja, dodaje naš sagovornik, već i iz prijateljsva, dopadanja, pa čak i ravnodušnosti ili neprijateljstva…

- Veći deo planete zemlje funkcioniše po sistemu ugovorenih brakova. Ja godinama istražujem i razgovaram sa ljudima iz tih kultura da bih otkrio kakav je njihvo ljubavni život. Kada ih roditelji spoje, oni se ne zaljubljuju, već polako izgrađuju pripadnost, ljubav i posvećenost. Inače njihov model je superioran u odnosu na naš ako gledamo ono što je i glavni razlog nastanka porodice, a to je rod, rođenje dece. Dakle, oni su jako dobar primer da je moguće započeti sa ljubavlju bez zaljubljivanja – zaključuje psihoterapeut i poručuje:

- Kada biramo osobe za ljubavnu vezu treba tražiti one koje su nam erotski privlačne, koje žele da se emotivno vežu i koje imaju sličan pogled na važna životna pitanja kao i mi.

bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.