'NIJE NEKI LEKAR, NE DAJE ANTIBIOTIKE (?!)' Posledice su tiha pandemija, stradaće milioni!

Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije, i ako se nastavi tako, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti, poručuju stručnjaci...

Svet mora hitno da promeni način na koji propisuje i, naročito, način na koji koristi antibiotike. Čak i ako se razviju novi lekovi, bez promene ponašanja, otpornost na antibiotike ostaće glavna pretnja po ljudsko zdravlje, jer poprima oblik pandemije, čulo se na konferenciji Udruženja pacijenata Srbije i stručne javnosti posvećenoj neracionalnoj upotrebi antibiotika.

- Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije, i ako se nastavi tako, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti. Kao laik znam da antibiotici ne leče koronu. Tri puta sam je imao u prethodne dve i po godine i svaki put dobijao po nekoliko kutija antibiotika, za svaki slučaj. Zbog toga "za svaki slučaj" neki ljudi koji su imali rutinske operacije mogu da budu u ozbiljnom problemu - izjavio je predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.

Posledice korone

Mikrobiolog i profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivana Ćirković rekla je da je Srbija, kao i zemlje u okruženju, na vrhu liste zemalja sa najvećom rezistencijom bakterija, a osim u humanoj medicini, zloupotreba antimikrobnih lekova se beleži i u veterinarskoj medicini i proizvodnji hrane.

Foto: Shutterstock

- Pandemija kovida je donela povećanu potrošnju antibiotika. Prvih nekoliko meseci se smatralo da određeni antibiotici mogu da poboljšaju ishod bolesti, a kasnije su ukinuti iz protokola za blage i srednje teške forme bolesti, pa nije bilo razloga za korišćenje u meri u kojoj su se koristili - rekla je Ćirkovićeva.

Od 2022. godine na našem tržištu pojavili su se i antivirusni lekovi za koronu, ali smo bili u apsurdu da su neki lekari lakše davali antibiotike umesto ciljanih antivirusnih lekova, dodala je Ćirkovićeva. Sve ovo zajedno u Srbiji je dovelo do porasta rezistencije od deset do 15 procenata, u zavisnosti od bakterijske vrste i antibiotika.

Najomiljeniji lekovi

Otpornost je daleko više istaknuta na odeljenjima intenzivne nege, tamo gde su najteži pacijenti, čiji imunitet nije na najvišem nivou, naglasio je anesteziolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu Radmilo Janković.

Foto: Shutterstock

- Ovaj problem postoji u čitavom svetu, ali smo mi na mapi sveta više crveni od severne i zapadne Evrope, koja ima drugačiju kulturu i disciplinu u postupanju u bolničkom okruženju i jedinicama intenzivne nege - rekao je Janković.

Dodao je da su antibiotici najomiljeniji lekovi među srpskim lekarima kada se posmatra potrošnja ili broj lekova koji se prepisuju - ubedljivo su na prvom mestu. Neretko ćete čuti i od ljudi da neko nije baš dobar doktor jer ne daje antibiotike, tako da je nešto i do našeg mentaliteta, poručio je.