'NIJE NEKI LEKAR, NE DAJE ANTIBIOTIKE (?!)' Posledice su tiha pandemija, stradaće milioni!

Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije, i ako se nastavi tako, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti, poručuju stručnjaci...

Svet mora hitno da promeni način na koji propisuje i, naročito, način na koji koristi antibiotike. Čak i ako se razviju novi lekovi, bez promene ponašanja, otpornost na antibiotike ostaće glavna pretnja po ljudsko zdravlje, jer poprima oblik pandemije, čulo se na konferenciji Udruženja pacijenata Srbije i stručne javnosti posvećenoj neracionalnoj upotrebi antibiotika.

- Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije, i ako se nastavi tako, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti. Kao laik znam da antibiotici ne leče koronu. Tri puta sam je imao u prethodne dve i po godine i svaki put dobijao po nekoliko kutija antibiotika, za svaki slučaj. Zbog toga "za svaki slučaj" neki ljudi koji su imali rutinske operacije mogu da budu u ozbiljnom problemu - izjavio je predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.

Posledice korone

Mikrobiolog i profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivana Ćirković rekla je da je Srbija, kao i zemlje u okruženju, na vrhu liste zemalja sa najvećom rezistencijom bakterija, a osim u humanoj medicini, zloupotreba antimikrobnih lekova se beleži i u veterinarskoj medicini i proizvodnji hrane.

Foto: Shutterstock

- Pandemija kovida je donela povećanu potrošnju antibiotika. Prvih nekoliko meseci se smatralo da određeni antibiotici mogu da poboljšaju ishod bolesti, a kasnije su ukinuti iz protokola za blage i srednje teške forme bolesti, pa nije bilo razloga za korišćenje u meri u kojoj su se koristili - rekla je Ćirkovićeva.

Od 2022. godine na našem tržištu pojavili su se i antivirusni lekovi za koronu, ali smo bili u apsurdu da su neki lekari lakše davali antibiotike umesto ciljanih antivirusnih lekova, dodala je Ćirkovićeva. Sve ovo zajedno u Srbiji je dovelo do porasta rezistencije od deset do 15 procenata, u zavisnosti od bakterijske vrste i antibiotika.

Najomiljeniji lekovi

Otpornost je daleko više istaknuta na odeljenjima intenzivne nege, tamo gde su najteži pacijenti, čiji imunitet nije na najvišem nivou, naglasio je anesteziolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu Radmilo Janković.

Foto: Shutterstock

- Ovaj problem postoji u čitavom svetu, ali smo mi na mapi sveta više crveni od severne i zapadne Evrope, koja ima drugačiju kulturu i disciplinu u postupanju u bolničkom okruženju i jedinicama intenzivne nege - rekao je Janković.

Dodao je da su antibiotici najomiljeniji lekovi među srpskim lekarima kada se posmatra potrošnja ili broj lekova koji se prepisuju - ubedljivo su na prvom mestu. Neretko ćete čuti i od ljudi da neko nije baš dobar doktor jer ne daje antibiotike, tako da je nešto i do našeg mentaliteta, poručio je.
 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.