NALJUTITE SE PONEKAD! Prikrivanje besa je loše po zdravlje!

Uprkos tome što su ljudi izloženi pritisku da budu srećni, istraživanja pokaziji da mrgodne osobe (takozvani baksuzi) imaju neke očigledne prednosti: oni su bolji pregovarači, uspešniji u donošenju odluka i izloženi su manjoj opasnosti od infarkta. Cinici mogu da se nadaju stabilnijim brakovima, većoj plati i dužem životu, mada će oni sami, naravno, pretpostaviti suprotno

S druge strane, dobro raspoloženje prate značajni rizici: postoji opasnost od gubitka motivacije, smanjene sposobnosti opažanja detalja, osim toga, možemo istovremeno biti lakomisleni i sebični. Pozitivnost takođe postiče alkoholizam, prejedanje i seks bez zaštite.

Gnev, tuga i pesimizam razvili su se da bi služili u korisne svrhe i da bi nam pomogli da napredujemo. Počev od Njutnovog opsesivnog džangrizanja do Betovenovih napada besa - stiče se utisak da geniji sa vizionarskim sposobnostima često imaju kratak fitilj. I u Silicijumskoj dolini ima sličnih primera. Osnivač “Amazona” Džef Bezos poznat je po izlivima besa i uvredama, ali ga to nije sprečilo da stvori kompaniju vrednu 300 milijardi dolara.

JAPANSKA TAJNA: Jedan stisak je dovoljan da uklonite STRES!

Ta karakteristična veza je prvi put primećena kada je Matijas Bas sa Univerziteta u Amsterdamu izveo eksperiment u kome je pozvao grupu studenata da se prisete događaja koji ih je razbesneo i napišu kratak sastav o tome. Od druge grupe studenata je tražio da se sete nekog tužnog događaja i napišu sastav o njemu.

Zatim je dve grupe suprotstavio u igri za ispitivanje kreativnosti. Dao im je 16 minuta da smisle što više načina za unapređenje nastave na katedri za psihologiju. Baš kao što je Bas i očekivao, “ljuti” tim je imao više ideja, pri čemu su bile originalnije i sa manje od jedan odsto ponavljanja.

Ljutnja nam daje snagu da se izvučemo

- Ljutnja priprema telo za pokretanje resursa - ona nam govori da je situacija u kojoj se nalazimo loša i daje nam energetski podsticaj da se iz nje izvučemo - objašnjava Bas.

Da bismo razumeli kako ovo funkcioniše, moramo znati šta se događa u mozgu. Kao i većina osećanja, ljutnja se stvara u amigdali, strukturi bademastog oblika odgovornoj za otkrivanje opasnosti koje mogu da ugroze našu dobrobit. Taj deo mozga je veoma efikasan, jer podiže uzbunu mnogo pre nego što postanemo svesni opasnosti.

MOJA ILI NIČIJA: Ljubomora NIJE dokaz ljubavi!

Nakon toga nas uzbunjuju hemijski signali u mozgu. Preplavljen adrenalinom, mozak pokreće eksploziju žestokog besa koji traje nekoliko minuta. Disanje i otkucaji srca se drastično ubrzavaju, krvni pritisak naglo raste. Krv nadire u ekstremitete, što dovodi do crvenila u licu i iskakanja žila na čelu.

Iako se smatra da se ta fiziološka reakcija razvila prvenstveno da pripremi telo za fizički napad, zna se da je ona višestruko korisna, jer deluje podsticajno i daje ljudima hrabrosti da se upuste u mentalni rizik.

Sve te fiziološke promene su izuzetno korisne - pod uslovom da imate priliku da se ispraznite, na primer, tako što ćete urlati na kolege. Naravno, možda ćete oterati neke ljude od sebe, ali posle toga bi krvni pritisak trebalo da vam se vrati u normalu. Izbegavanje ljutnje može imati mnogo ozbiljnije posledice.

Potiskivanje besa loše po zdravlje

Odavno se zna da gušenje sopstvenih osećanja može negativno da se odrazi na zdravlje. Grčki filozof Aristotel je čvrsto verovao u katarzu; gledanje tragedija, smatrao je, omogućava posmatračima da osete gnev, tugu i krivicu u kontrolisanom okruženju i takva osećanja izbace iz sebe.

Njegovu filozofiju je kasnije usvojio i Zigmund Frojd, koji je pozitivne efekte katarze koristio u terapiji.

Godine 2010. tim naučnika odlučio je da se takođe pozabavi ovim problemom. Oni su tokom perioda od pet do deset godina posmatrali grupu od 644 pacijenata sa oboljenjem koronarne arterije kako bi izmerili nivo njihovog besa, potisnutog besa i sklonosti ka uznemirenosti.

DURENJE JE ZARAZNO! Evo kako sa osobama koje se ljute na ovaj način!

Tokom trajanja studije, 20 odsto njih doživelo je infarkt, a devet odsto je umrlo. U početku je izgledalo kao da i gnev i potisnuti gnev povećavaju opasnost od infarkta. Međutim, nakon što su prekontrolisali ostale činioce, naučnici su shvatili da gnev nema nikakvog uticaja, dok njegovo potiskivanje povećava opasnost od srčanog udara gotovo trostruko.

Druga istraživanja su pokazala da potisnuti bes može da izazove hroničnu hipertenziju

Međutim, pozitivni efekti gneva nisu samo fizičke prirode. On može da bude od koristi i u pregovaranju. Bes je često izazvan saznanjem da neko ne poštuje dovoljno naše interese. Takav bes signalizira moguće posledice - opasnost od fizičkog nasilja - i uskraćivanje prednosti - lojalnosti, prijateljstva i novca - kako bi uvideli svoju grešku.

U prilog toj teoriji govori i naš izraz lica kada smo ljuti, koji, tvrde naučnici, ima za cilj da poveća našu fizičku snagu u očima protivnika.

Činjenica je i da naučnici sve češće priznaju da mrzovolja može biti korisna u nizu socijalnih veština - unapređenju govorničkih sposobnosti, poboljšanju pamćenja i uverljivosti u očima drugih.

EMOCIJE NAS RAZBOLJEVAJU Radost škodi srcu, a tuga plućima!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.