ETO TI GA SAD! Brzo čitanje je gore nego da ne čitate uopšte?

Sve popularniji trend brzog čitanja mogao bi da ima neželjene posledice na čitaoce

Svi znamo da je čitanje važno. Istovremeno smo svi vrlo zaposleni svakodnevnim obvezama i prilično je teško naći dovoljno vremena za čitanje knjiga ili malo dužih analiza. 

Kako piše Šejn Periš za Quartz, najčešće pitanje s kojim se susreće je kako čitati brže. 

Neizbežno, pitanja prate i linkovi ka knjigama, pseudonaučnim člancima ili tvrdnje pojedinih anonimnih blogera da je moguće čitati i do desetak puta brže. 

Međutim, ako vas zanima nešto više od pukih brojeva o pročitanim knjigama i brzini čitanja, mnogo je bolje čitati s razumevanjem. 

PROBAJTE I VI! Tri rituala kojima uspešni ljudi započinju svaki dan

Dobra knjiga, kao i ukusan obrok ili vrhunski odmor, je nešto s čime ne želite da završite. Ne žurite da završite već se potpuno uživite u iskustvo, želite da večno traje.

Samo površno poznavanje

Sam cilj čitanja je sticanje novih informacija ili iskustava, a brzo čitanje je samo alternativan način da se zavarate da nešto zaista i učite. Vi u stvarnosti, samo brzo okrećete stranice. 

 - Postoji odnos između brzine i tačnosti. Malo je verovatno da bi čitači koji udvostruče ili utrostruče svoju brzinu čitanja mogli da zadrže isti nivo razumevanja teksta kao da čitaju normalnom brzinom -  zaključeno je u metaistraživanju koje je objavljeno u maju 2016. godine. 

To znači da, ako brzo čitate, ne čitate s razumevanjem. Nećete moći da identifikujete poveznice između modernih dela i njihovih međusobnih odnosa, nećete moći da kritički čitate nečije viđenje istorije. 

Brzi čitači nemaju komunikaciju s autorom i stiču površno poznavanje dela nakon što završe sa čitanjem knjige. Čitanje takođe ne bi trebalo da bude mentalno zamorno. 

 - Malo učenja je opasna stvar. Duboko popijte, ali nemojte pijuckati s Pirenskog izvora. Plićaci obmanjuju mozak, a pijenje nas otrežnjuje -  napisao je slavni pisac Aleksander Poup jednom prilikom. 

U psihologiji je poznat Doning-Krugerov efekat koji opisuje odnos nivoa znanja i samouverenosti u svoje znanje. Ljudi koji površno znaju neku temu, uvereni su da odlično poznaju to polje. S druge strane, stručnjaci su svesni da postoji još mnoštvo informacija koje ne znaju i koje treba naučiti.

Pogrešne odluke i ponovni posao

Periš kaže da bi čak rekao i da je gore brzo čitati nego ne čitati uopšte. 

Zbog površnog poznavanja neke teme često se donose pogrešne odluke, a njih kasnije treba ispravljati, što dodatno oduzima vreme. Upravo zbog toga, kaže, bolje je odvojiti vremena za konkretno upoznavanje s nekom temom. 

(VIDEO) KINEZI ODUŠEVLJENI! Stiven Hoking na hologramu u Hongkongu!

Odvojiti sat-dva vremena u jednom danu samo za čitanje zaista nije lako. Zato, ako odlučite da čitate veći broj knjiga, počnite polako. Usredsredite se na čitanje dobrih knjiga, umesto da razmišljajte o broju knjiga koje ste pročitali.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.