ŠTETNOSTI SVAKODNEVNIH AKTIVNOSTI! Ovo nije dobro po mentalno zdravlje!

Neke svakodnevne aktivnosti koje se tiču i hrane i odeće, nisu dobre za mentalno zdravlje. Evo o kojim aktivnostima je reč

Sve je više ljudi koji pate od depresije, a upravo zbog toga je novo istraživanje otkrilo listu svakodnevnih aktivnosti i situacija koje su loše za mentalno zdravlje.

Uzimanje antibiotika

Određene grupe antibiotika, uključujući i penicilin, povezane su sa depresijom, kažu naučnici.

U velikoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Tel Avivu dokazano je da čak i samo jedna doza antibiotika može da poveća rizik od depresije i anksioznosti za četvrtinu.

Smatra se da ometanje balansa bakterija u crevima utiče na komunikaciju između ćelija u mozgu, te da na taj način antibiotici loše utiču na mentalno zdravlje.

Ono što možete da uradite je da unosite probiotike i fermentisane namirnice kada uzimate antibiotike, kako biste sačuvali balans bakterija u crevima.

Onlajn aktivnosti

Uvek ste onlajn, zalepljeni za telefon? Švedsko istraživanje je pokazalo da su žene koje provode mnogo vremena ispred ekrana telefona ili kompjutera (do 150 sati nedeljno) češće depresivne. Kao verovatan razlog za to naučnici navode manjak sna i razgovora lice u lice.  

Studija Univerziteta u Mičigenu koju je sproveo psiholog Itan Kros utvrdila je da postoji direktna veza između vremena provedenog na društvenim mrežama i osećaja nezadovoljstva, usamljenosti i izolacije.

Ono što možete da uradite je da smanjite vreme koje provodite ispred ekrana, posebno na društvenim mrežama i posebno kada ste tužni ili nezadovoljni nekom trenutnom životnom situacijom.

MA KAKVE PARE! Vežbanje je važnije od novca!

"Noćna" svetla

Bez obzira na to da li je reč o svetlu sa ulice ili svetlu TV ekrana, ako ste mu izloženi dok pokušavate da spavate, znajte da to ima negativan efekat na mozak.

Razlog tome je što svetla utiču na lučenje melatonina, koji telu stavlja do znanja da je vreme za spavanje. Dakle, navucite roletne, isključite sve uređaje koji emituju svetlo i naspavajte se ljudski.

Nekonzumiranje povrća i voća

Oni koji jedu najmanje voća i povrća skloniji su depresiji, sudeći prema studiji sa Univerziteta u Londonu. Visok sadržaj antioksidanta u svežem voću i povrću sprečava štetu koju ćelijama nanose slobodni radikali.

Potrudite se da svakog dana jedete ponešto voća i povrća. Samo jedna porcija ovih namirnica na mentalno zdravlje ima isti efekat kao 10 minuta šetnje, kažu naučnici.

Odeća

Profesor Karen Pajn sa Univerziteta u Hertfordu kaže da ono što odaberemo da obučemo umnogome zavisi od našeg emocionalnog stanja. Pa tako, na primer, žene koje se osećaju depresivno češće biraju da nose farmerke i široke majice.

Ono što možete da uradite je da nosite odeću koju povezujete sa srećom, sa nečim lepim, čak i kada ste neraspoloženi, to će vam bar malo pomoći. U svakom slučaju, nosite odeću u kojoj se lepo osećate, a imajte na umu i da plava boja dobro utiče na raspoloženje.

Pušenje

Pušenje povećava rizik od depresije za čak 41 odsto, sudeći prema naučnicima koji su u periodu od šest godina nadgledali 8.556 odraslih ljudi. Oni objašnjavaju da nikotin naglo povećava nivo dopamina, a zatim ga naglo snižava, čineći da se osećate loše i neraspoloženo.

Jasno vam je,  za vaše mentalno i fizičko zdravlje, a i za finansije, najbolje je da prestanete da pušite!

Previše kafe

Nutricionista Patrik Holford ističe da preteran unos kafe i kofeinskih napitaka može da vas odvede na "rolerkoster emocija". Konzumiranje kofeina aktivira odgovor na stres u mozgu, čime se stimuliše proizvodnja adrenalina.

- Dugoročno, međutim, previše kofeina tokom dana dovodi do preteranog lučenja adrenalina. Kao posledica toga, mnogi ljudi pate od anksioznosti, paničnih napada, lošeg raspoloženja, nesanice, gojenja povezanog sa stresom - kaže on.

Najbolje je, kaže nutricionista, da ne unosite kofein posle 16 časova.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.