ZAŠTO JE ULOGA OCA VAŽNA U ODRASTANJU DETETA?! Tate, vaša uloga u vaspitanju mališana je KLJUČNA!

Među svojim brojnim ulogama - oca, prijatelja, sina, kolege, kuma - muškarci se često najlošije snalaze kao očevi

Zašto je to tako, šta je uticalo na to da im kostim oca nije po meri i šta to znači za njihovu decu? Ženama rođenje deteta znači kraj procesa pripreme za roditeljstvo. Osim tokom devet meseci trudnoće, mnoge su od njih godinama unapred maštale o majčinstvu, informisale se, priželjkivale.

Drugim rečima, pripremale su se za ulogu mame godinama. Za razliku od njih, smatra se kako muškarac osvešćuje da postaje otac tek kada prvi put ugleda svoje dete. Tek tada on sebe prestane doživljavati kao nečijeg sina i počne se osećati pre svega kao nečiji otac. Dok se na svoju novu ulogu navikne i u potpunosti je prihvati, mogu proći i godine. Za to vreme deca rastu i odrastaju, često uz oca koji je dostupan samo fizički, ne i emotivno.

 

 

Srećom za decu, kostim oca može se promeniti. Dovoljna motivacija da se krene na put promene jesu razlozi koji tate čine važnima za vaspitanje.

Deci je potrebna ravnoteža u odnosu na majčin autoritet (ili izostanak autoriteta), tj. na njen stil vaspitanja. U ranom uzrastu dete koje je naviknuto na pažnju, igru te aktivnu prisutnost tate brže progovori, ranije prohoda i lakše uspostavlja odnose sa vršnjacima. Psiholog Alison Clarke-Stewart svojim je istraživanjem dokazala da su intelektualne veštine veće kod dece čiji su očevi bili uključeni u igru sa njima dok su bili bebe.

Takođe, čak i kada očevi nemaju visoko obrazovanje, njihovo angažovanje u ranom detinjstvu pridonosi bržem razvoju pismenosti dece i visokim akademskim postignućima.

Francuski psihoanalitičar Jacques Lacan smatrao je kako je uloga oca tolika da bi bez njega razvoj govora usledio znatno nakon prve godine. Lacan smatra da beba, zahvaljujući tomu što majka ispunjava većinu njenih potreba, nema osećaj kako je ona osoba za sebe. Svoju mamu doživljava kao deo sebe, deo celine kojoj i sama pripada.

Ta međusobna isprepletenost isključuje govor. Logično je da ne morate govoriti ako se s nekim savršeno razumete, zar ne? Međutim, kada beba shvati da majka i otac dele određeni svet u kojem ona ne prisustvuje, što uviđa na osnovi njihove međusobne interakcije, pojavljuju se prvi znaci frustracije. Ta je frustracija ključni pokretač razvoja govora: dete počinje postupno usvajati govor da bi razrešilo osećaj isključenosti.

Otac je za dečake važan kao model za identifikaciju sa vlastitim polom, a za devojčice kao parametar za razumevanje suprotnog pola. U pubertetu za devojčice tata postaje model koji će potražiti u svom partneru - ili kao što veću sličnost ocu ili kao što veću različitost od svog oca. Za razliku od njih, sinovi od očeva usvajaju modele ponašanja koje posle primenjuju u različitim domenama svog života.

PROMENIO BROJ TELEFONA NAKON ŠTO JE SAZNAO DA MU JE BIVŠA TRUDNA! Oven Vilson odbija da vidi jednogodišnju ĆERKU LAJLU! (FOTO)

Ravnoteža između oca i majke

Ipak, fizička prisutnost oca u životu deteta nije dovoljna za razvijanje pozitivnog modela življenja. Naime, emotivno nedostupne očeve deca u odraslom periodu doživljavaju gotovo kao da ni fizički nisu bili prisutni. Taj jaz stvoren u ranom detinjstvu ne može se ispraviti tako da se očevi naknadno pokušaju "uključiti". Vreme kada je otac bio potreban kao podrška ili sagovornik jednostavno je proletelo.

Ukoliko je važnije da otac i sin puno razgovaraju i provode kvalitetno zajedničko vreme. Ako deca retko ili nedovoljno viđaju oca, atakođe kad zajedno gledaju TV i ćute, to ne samo da nije kvalitetno provedeno vreme nego je vrlo slično tome kad tata i nije prisutan.

Oni nisu dosledni kao mame. Iako je doslednost postulat kojem težimo, mi kao osobe, uglavnom, nismo dosledni, bez obzira na to kojeg smo pola. Zato se ne može reći da je nedoslednost očeva veća nego nedoslednost majki. Sa druge strane, za dete je dobro da raste u sredini koja njeguje različite pristupe. Poželjno je da jedan roditelj bude više strog, a drugi manje, da jedan bude dinamičniji, a drugi sporiji... Raznovrsnost podstiče dete da i ono brzo nađe svoj model ponašanja, prilagođen vlastitom karakteru. Ako ta raznolikost izostane, dete potiskuje svoju prirodu i kopira roditeljsko ponašanje jer je to jedini model koji poznaje.

Ne znaju voleti kao mame. Netočno. Muškarci su od ranog detinjstva naučeni manje pokazivati svoje emocije. Setite se rečenica tipa: "Dečaci ne plaču", kao i činjenice da dečake pitamo: "Šta si radio u vrtiću, školi", a devojčice: "Kako ti je bilo? Kako si se provela u vrtiću, školi?" Na te i mnoge druge sitne načine kod dečaka negujemo akciju, a kod devojčica emocije. Kada takav dečak posle postane odrasla osoba i otac, njegove će emocije razumljivo biti drugačije nego kod žena. To ne znači da su one manje ili slabije, nego da se drugačije manifestuju.

 

 

OVA ČORBA UKLANJA TOKSINE I MASNOĆE IZ TELA! Zdrav obrok pun vitamina! (VIDEO)

Ne znaju da se brinu kao mame. Mislite li zaista da je teško promeniti bebi pelenu ili skuvati mleko? Naravno da očevi to znaju. Međutim, ponekad ih mame nesvesno sabotiraju stavom da one najbolje poznaju detetove potrebe. Ta sabotaža, koja je najčešće reakcija žene na početnu nespretnost muškarca u prvim nedeljama života bebe, brzo postane svakodnevni obrazac ponašanja.

Uverena sam da očevi ne znaju šta propuštaju pristajući, svesno ili nesvesno, da ne budu dovoljno prisutni u životima svoje dece. Prepuštajući vaspitanje dece majkama, pokazuju koliko nisu svesni privilegija koji im je dan. Trče s jednog posla na drugi, iz jedne uloge u drugu, glume uticajne i moćne likove, uvereni da je uspeh u poslu jedina misija u životu. Međutim, nasuprot tom imidžu koji o sebi s naporom stvaraju, negde unutar njih postoji nesnalaženje, nezadovoljstvo, umor od rutine, osećaj da neki delić, ipak, nedostaje.

Ponekad me tate podsećaju na one stare ljude koji traže naočaee ne shvatajući da su im one sve vreme na glavi. Drugim rečima, drage tate, sašijte taj kostim oca po svojoj meri i iskoristite priliku. Uživajte u vremenu sa decom dok vas još uvek žele u svom društvu, jer to neće trajati zauvek. To je onaj delić koji vam nedostaje. Tek ćete dajući sebe svom detetu postati celi.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: