OTKRIVAMO: Niste ni svesni koliko su KORTIKOSTEROIDI moćni, ALI I OPASNI! Ako ih uzimate, TRI PUTA RAZMISLITE - ovo su razlozi ZA i PROTIV!

Veštačka zamena za kortikosteroidne hormone, koje prirodno proizvode nadbubrežne žlezde, kada su propisani u adekvatnim dozama, smanjuju upalni proces u telu i pomažu imuni sistem u stanjima u kojem organizam napada vlastito tkivo. Posledice neodgovorne primene mogu biti anksioznost i depresija, kardiovaskularne smetnje poput zadržavanja tečnosti i povišenog krvnog pritiska, bolesti vida - katarakta i glaukom.

Najjači antizapaljenjski lekovi - kortikosteroidi, kada se piju ili ubrizgavaju u mišić ili venu, mogu da uzrokuju ozbiljne posledice. Na spisku neželjenih dejstava ubeleženi su pojava dijabetesa, osteoporoze, hipertenzije, poremećaj u lučenju hormona nadbubrežne žlezde, Kušingov sidrom, usporen rast i razvoj kod dece. Ova grupa lekova se, ipak, najmasovnije primenjuje lokalno, što znatno smanjuje rizik.

Šta su kortikosteroidi?

Kortikosteroidi su veštačka zamena za kortikosteroidne hormone, koje prirodno proizvode nadbubrežne žlezde. Propisani u adekvatnim dozama, smanjuju upalni proces u telu i pomažu imuni sistem u stanjima u kojem organizam napada vlastito tkivo.

Koriste se kod autoimunih bolesti, onih koje nisu do kraja razjašnjene, odnosno ne zna se tačno njihov uzrok niti način za stopostotno izlečenje, te u tretmanu alergijskih reakcija, upalnih kožnih stanja, oboljenja mišićno-koštanog sistema, ali i nekih oblika karcinoma. Takođe, koriste se i kao supstituciona terapija kod bolesti gde organizam prirodno ne može da proizvede određene vrste hormona.

Foto: printscreen You Tube Solution- Pharmacy

Njihove prednosti su pre svega široki spektar delovanja (jedni lek za mnoge bolesti), kao i brzo postizanje željenog efekta.

Podela

Topikalni steroidi se mogu naći u vidu lekovitih krema, losiona ili masti namenjenih za lečenje kože i sluzokože - osip, ekcemi, psorijaza i alergijske reakcije. U većini slučajeva su efikasni, a simptomi se brzo povlače nakon upotrebe. Ipak, ne bi trebalo da se primenjuju duže od četiri nedelje, a na koži lica ne duže od dve, a ako se tretira velika površina kože, postoji mogućnost prodiranja leka u krvotok.

Od oralnih formi najčešće se koriste prednizon ili prednizolon kod hroničnih oboljenja creva (Kronova bolest, Ulcerozni kolitis), autoimunih bolesti (reumatoidni artritis), alergija i drugih oboljenja. Efikasno suzbijanju simptome, a propisuju se pacijentima kod kojih ne postoje bezbednije alternative.

Inhalacioni steroidi se koriste u terapiji opstruktivnih oboljenja disajnih puteva, poput bronhijalnog spazma ili astme. Značajno smanjuju upalne procese u disajnim putevima, te olakšavaju disanje. S obzirom na to da deluju lokalno (u tkivu pluća ili nosa), efikasni su u malim dozama, čime se smanjuje mogućnost apsorpcije u krvotok.

Foto: pexels.com

Postoje i kombinovani preparati koji sadrže, recimo, kortikosteroid i antibiotik, ili kortikosteroid i antihistaminik (protiv alergije).

Posledice

Posledice njihove primene su brojne. Između ostalih, tu su anksioznost i depresija, kardiovaskularne smetnje poput zadržavanja tečnosti i povišenog krvnog pritiska, bolesti vida - katarakta i glaukom. Jedno od svojstava ovih lekova jeste da smanjuju stvaranje kolagena, koji doprinosi čvrstoći kože čak 30 odsto, pa je rezultat starenje kože.

Kortikosteroidi smanjuju reakciju imunološkog sistema ako dođe do spoljne infekcije, dovode do pogoršanja stanja obolelih od osteoporoze, a pošto imaju efekat suprotan insulinu dovode do porasta nivoa šećera u krvi, rezistencije na insulin i u nekim slučajevima do pojave šećerne bolesti.
Dobra vest je da lekari kortikosteroide najčešće propisuju za terapiju zapaljenjskih ili alergijskih reakcija kože, oka i nosa, što znači da u manjem procentu dospevaju u krvotok, a samim tim su neželjene reakcije svedene na minimum. Ako dođe do ispoljavanja posledica, to su obično crvenilo kože, njeno istanjivanje, hiperpigmentacija ili hipopigmentacija, pojava strija ili bakterijskih i gljivičnih superinfekcija.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.