SVE ŠTO NISTE ZNALI O JAGODAMA! Pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti, imaju MALO KALORIJA, ali to NIJE SVE

Pred kraj aprila i početkom maja uočićete prve jagode u prodavnicama. Jagode su omiljeno voće skoro svima. Ovo voće možete jesti sveže, možete napraviti džem, šejk ili nešto drugo što volite

Osim što su zdrave za naš organizam i što nas osvežavaju kada su vrućine, postoje i zanimljivosti o jagodama koje možda niste znali.

Prosečna jagoda ima 200 semenki. Jagode nisu prave bobice, poput borovnica ili čak grožđa, jer tehnički gledano, bobica ima svoje seme sa unutrašnje strane. Jagode pripradaju porodici ruža.

Cvet jagode u proseku ima pet do sedam latica. Jagode su prvo voće koje sazreva u proleće.
Na jednom hektaru zemlje može narasti oko 50.000 kilograma jagoda. Svaka biljka se bere ručno otprilike svaka tri dana. Stari Rimljani su verovali da jagode imaju lekovite moći i koristili su ovo voće za lečenje svega, od depresije do groznice i grlobolje.

Foto: Pixabay

Na aromu utiču vreme, sorta i zrelost prilikom berbe. Savršena temperatura za biljke jagoda je između 55 i 78 stepeni. Belgija ima muzej posvećen jagodama. U suvenirnici muzeja možete kupiti sve, od džema od jagoda do piva od jagoda.

Indijanci su jeli jagode mnogo pre dolaska evropskih doseljenika. Kao prvo voće proleća bili su poslastica, jeli su sveže ubrane ili pečene u kukuruzni hleb. U Francuskoj se smatra da su jagode afrodizijak i služe se mladencima na tradicionalnom svadbenom doručku u obliku kremaste slatke supe.

Smatra se da jagode pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti i određenih karcinoma. One imaju malo kalorija, a puno vitaminima C, B6, kalijuma i mangana. Jagode sadrže visok nivo nitrata. Pokazano je da ovo povećava dotok krvi i kiseonika u mišiće. Istraživanja pokazuju da ljudi koji se opterećuju jagodama pre vežbanja imaju veću izdržljivost i sagorevaju više kalorija.