• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Objektiv.rs

30.07.2020

08:43

(VIDEO) BILJKA KOJA JE I MOĆAN LEK I SAVRŠEN UKRAS! Jedninstvena, a lako se gaji

Ljubav

(VIDEO) BILJKA KOJA JE I MOĆAN LEK I SAVRŠEN UKRAS! Jedninstvena, a lako se gaji

Podeli vest

Upadljivi cvetovi jarkih boja čine jagorčevinu atraktivnom tokom zime i ranog proleća

Jagorčevina ili jaglac je biljna vrsta koja je rasprostranjena kako u južnoj tako i u zapadnoj Evropi, kao i na području jugozapadne Azije i severozapadne Afrike.

Jagorčevina je među prvim biljkama koje počinju da cvetaju u proleće. Pored toga što ima lekovita svojstva, ova biljka se i lako gaji.

MOĆAN NAPITAK ZA TOPLJENJE MASNIH NASLAGA! Tajna je u OVIM SASTOJCIMA!

Ova biljka ima kratak koren smeđe boje, listovi su prizemni, raspoređeni u rozetu, a nalaze se na belkastoj, sočnoj i kratkoj peteljci. Listovi su jajoliki ili duguljasti, naborani, dužine 3-6 cm, na naličju su gusto dlakavi sa nazubljenim rubom uvijenim nadole.

Cvetovi su krupni, dvopolni, veliki oko tri centimetra. Raspoređeni su na dugim stapkama koje su prekrivene dlačicama. Svaki cvet se sastoji od pet latica. Jagorčevina cveta od februara do maja.

 

 

Čitava biljka je prekrivena dlačicama. Okruglasta čaura je plod jagorčevine koji sadrži smeđe, bradavičaste semenke dužine 2-3 milimetra. Razlikujemo muški i ženski cvet jagorčevine.

Ženski cvet jagorčevine

Predstavlja zeljastu biljku, niskog rasta koja može narasti od 10 do 30 centimetara u visinu, s bazalnom rozetom listova. Listovi ove jagorčevine su dužine 5-25 centimetara i 2-6 centimetara širine. Cvetovi su pojedinačni, svetložuti, beli, a mogu biti i crveni, kao i ružičasti.

Nalaze se na duguljastoj peteljci. Oplodnja je moguća isključivo između različitih cvetova, pa je prema tome polenizacija sa muškog na muški, odnosno sa ženskog na ženski cvet neefikasna.

Muški cvet jagorčevine

Muški cvet jagorčevine predstavlja jednu od biljaka koja najranije cveta u Evropi, a cveta u rano proleće. Engleski naziv za jagorčevinu je primrose, koji potiče od starofrancuskog primerose ili srednjevekovnog latinskog jezika prima rosa, a u prevodu znači "prva ruža".

S obzirom na to da se lako uzgaja, jagorčevina je vrlo je čest "stanovnik" naših vrtova ili domova. Jagorčevini odgovaraju niske temperature, veoma je otporna na hladne zime, međutim, tokom leta je treba zaštititi od velikog sunca i toplote. Sve jagorčevine su višegodišnje biljke, bilo da ih uzgajamo kao sobne ili vrtne biljke.

Uslovi za gajenje jagorčevine

Jagorčevini najviše odgovara temperatura 10-15ºC tokom zime i 20-22ºC tokom leta. Ukoliko posadimo jagorčevinu napolju, ne moramo se brinuti ako je biljka na temperaturi nižoj od 10ºC tokom zime, zbog toga što se dobro prilagođava niskim temperaturama i ne smetaju joj. Međutim, ukoliko iznesemo jagorčevinu tokom zime iz kuće naglo napolje, može lako da uvene.

Zalivanje ove biljke se obavlja redovno, jer jagorčevina ne voli suvo tlo. Treba paziti da se supstrat u kojem se nalazi jagorčevina ne sasuši previše. Ne treba ni preterivati sa zalivanjem kako biljka ne bi istrunula od viška vode.

Prihranjivanje biljke obavlja se samo u proleće, kada počinju da se stvaraju pupovi, i u vreme cvetanja svakih 15 dana.

 

 

Jagorčevina se veoma lako i jednostavno razmnožava i to tako da se seme poseje u kasno proleće ili rano leto u supstrat koji dobro zadržava vodu. Nakon nekog vremena, kada biljke formiraju 2 do 3 prava lista, pikiraju se, te nakon 20-30 dana, kada ojačaju, presađuju se na stalnu površinu ili u veće saksije.

Lekovita svojstva jagorčevine

Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, a u samom cvetu flavonoide. List sadrži mnogo vitamina C, te karoten, kristalizovane jaglačne kiseline.

Jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna lekovita biljka. Ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, kao analgetik i antipiretik.

Kako ova biljka sadrži saponine, a oni deluju kao ekspektoransi, kao i salicilate koji su glavni sastojak aspirina, ona deluje i na smirenje upale, te protiv groznice. Lek ne bi trebalo propisivati trudnicama, bolesnicima koji su osetljivi na aspirin kao ni onim bolesnicima koji uzimaju antikoagulativne lekove.



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Povratak otpisanih
Partizan

Povratak otpisanih

Košarkaši Partizana ostvarili su najvažniju pobedu ove sezone, srušili su Crvenu zvezdu pred njenim navijačima i mnogi veruju da će upravo taj trijumf biti prekretnica sezone za ekipu Željka Obradovića!

22.11.2024

14:10

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set