OVA BOLEST GODINAMA MOŽE DA SE KRIJE U ORGANIZMU! Žene su ugroženije od muškaraca, a simptomi mogu lako da vas ZAVARAJU!

Lekari nisu sigurni zbog čega se ovo dešava, ali veruje se da nasledni faktor može imati uticaja.

Hašimoto tireoiditis je sindrom poznat i kao Hašimotova bolest ili hronični autoimuni limfocitni tireoiditis. Štitasta (štitna, tiroidna) žlezda je najveća endokrina žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem) u našem organizmu, nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred dušnika i pokretna je pri gutanju.

Tiroidna žlezda luči hornone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji regulišu ćelijski metabolizam svih ostalih tikva u našem telu. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast, sazrevanje, kontrolišu termoregulaciju našeg organizma, sintezu proteina, razgradnju masti… pa i naše pamćenje, sposobnost učenja i emocije.

Šta izaziva Hašimoto tireoiditis?

Hašimoto tireoiditis je autoimuni poremećaj. Kod osoba kod kojih se javi ovo stanje, bela krvna zrnca napadaju ćelije štitaste žlezde. Lekari nisu sigurni zbog čega se ovo dešava, ali veruje se da nasledni faktor može imati uticaja.

Uzrok Hašimoto tireoiditisa nije definitivno utvrđen. Ali, identifikovani su određeni faktori rizika. Sedam puta je veća verovatnoća da se ovo stanje javi kod žena nego kod muškaraca, naročito kod žena koje su prošle kroz trudnoću. Rizik je povišen i ako imate porodičnu istoriju autoimunih bolesti, uključujući i: Gravesovu bolest, dijabetes tipa 1, lupus, Sjorgenov sindrom, reumatoidni artritis, vitiligo, Adisonovu bolest...

Koji su simptomi Hašimoto tireoiditisa?

Simptomi Hašimota nisu specifični. Najčešće, simptomi nalikuju onima koji ukazuju na smanjenu aktivnost štitaste žlezde. Signali da vaša štitasta žlezda ne radi kako bi trebalo mogu da uključuju: konstipaciju, suvu, bledu kožu, povišen holesterol, depresiju, slabost mišića, umor,  zimogrožljivost, opadanje kose, neredovne i/ili obilne menstruacije, probleme sa plodnošću....

Hašimoto tireoiditis možete imati godinama, pre nego što se jave simptomi. Ova bolest može dugo i sporo napredovati, pre nego što izazove primetne posledice i oštećenje funkcije štitaste žlezde.

Foto: Shutterstock

Ponekad se kod osoba sa ovim stanjem javlja uvećana štitasta žlezda, što je u nekim slučajevima praćeno teškoćama sa gutanjem, kao i osetljivošću na dodir.

Kako se postavlja dijagnoza

Ako vaš lekar posumnja na ovo stanje, biće vam urađene određene analize krvi. Proverava se nivo TSH (tireostimulišućeg hormona), hormona hipofize koji utiče na rad štitaste žlezde. Ukoliko je nivo TSH u krvi visok, rad štitaste žlezde je usporen, i obrnuto.

Osim toga, biće vam urađene analize krvi kojima će se proveriti nivo tiroidnih hormona, antitela, i nivo holesterola.

Lečenje

Većini pacijenata koji imaju Hašimoto tireoiditis biće potrebno lečenje. Ali, ukoliko vaša štitasta žlezda funkcioniše normalno, lekar će samo redovno pratiti vaše stanje, dok terapija ne bude bila neophodna.

Ako vaša tiroidna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, biće vam potrebni lekovi da se taj nivo dovede u ravnotežu. Sintetski levotiroksin je identičan prirodnom tiroksinu koji se stvara u štitastoj žlezdi i ukolko vam ova terapija bude prepisana, nemate razloga za strah, jer nema neželjenih posledica.

Redovna upotreba sintetskog levotiroksina može da dovede nivo tiroidnih hormona u normalu. Kada se to dogodi, simptomi obično nestaju. Ali, kad ste na terapiji, verovatno ćete morati redovno da radite analize krvi, da bi lekar pratio nivo hormona u vašoj krvi, jer na taj način može da prilagodi dozu leka ukoliko je to potrebno.